ИН МЕМОРИАМ: ВЕРА ЈОВАНОВИЋ (1933–2025) Спомен-збирка „Павла Бељанског” животно је дело прве управнице

Вера Јовановић је рођена 19. јануара 1933. године у Новом Саду, у којем је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 1960. на Катедри за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, магистрирала на Свеучилишту у Загребу 1976, а докторску дисертацију под називом „Збирке, сакупљачи и дародавци у Војводини“ одбранила је 1986. на Универзитету у Љубљани.

Већ од 1. августа 1961.  у потпуности се посветила свом ангажману у Спомен-збирци Павла Бељанског у којој ће, на позицији кустоса управника, остати све до пензионисања. Уз Павла Бељанског учествовала је у организацији сталне поставке, као и у институционализовању легата, утемељењу његових различитих сегмената који су драгоцен извор за изучавање националне историје уметности, покретању издавачке и излагачке делатности музеја. 

Као зачетник стручног и научног рада у Спомен-збирци, током свог живота промовисала је активности ове установе бројним писаним радовима којима је ширу јавност упознала са личношћу дародавца, његовом колекцијом и уметницима чија се дела у њој чувају. Учествовала је у оснивању Награде Спомен-збирке Павла Бељанског, која се од 1968. године додељује за најбољи дипломски, а касније мастер рад, из области националне историје уметности одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Као признати стручњак залагала се за доношење закона о легатима и за отварање музеја легата. Учествовала је у оснивању још две спомен-галерије у Новом Саду, које су формиране након Спомен-збирке Павла Бељанског: Збирке стране уметности (легат др Бранка Илића) Музеја града Новог Сада (1966) и Поклон-збирке Рајка Мамузића (1972). Њеном заслугом испред Спомен-збирке Павла Бељанског подигнут је споменик Надежди Петровић, поводом обележавања 80 година од смрти уметнице (1996).

Била је активан члан музејске заједнице Југославије и Србије, секретар Секције историчара уметности Друштва музејских радника Војводине и један од оснивача и члан Одбора Одељења за ликовне уметности Матице српске. Ауторка је низа стручних радова, међу којима се издвајају прва репрезентативна монографија o Спомен-збирци Павла Бељанског (1977) и друга музејска издања: „Иван Табаковић и Недељко Гвозденовић: записи и преписка“ (1980), „Сликар Богдан Шупут: 1914–1942“ (1984), „Судбина уметнина: збирке сакупљачи и дародавци у Војводини“ (1987). Низом чланака и публикацијама других издавача допринела је јаснијем сагледавању периода коме припада колекција Павла Бељанског