JEZIKOMANIJA: Povratak reči
U savremenom srpskom jeziku sve se češće čuju reči koje zvuče kao da su ispale iz starih knjiga, a zapravo se polako vraćaju u upotrebu.
ZBILJA, NADASVE, JAMAČNO, VELEMAJSTOR, VAZDA – nisu arhaizmi u pravom smislu, već uspavani sloj jezika koji ponovo dobija glas.
Reč ZBILJA danas deluje knjiški, ali je zapravo preciznija i nijansiranija od običnog „zaista”. Ona nosi ton potvrde koji je i emocionalan i racionalan u isti mah.
NADASVE unosi jasno isticanje – nešto je „iznad svega”. U savremenom govoru često je zamenjuje neutralnije „posebno”, ali time se gubi stil.
JAMAČNO je gotovo nestalo iz svakodnevice, iako pruža finu meru sigurnosti – između „verovatno” i „sigurno”. Upravo ta nijansa čini ga dragocenim u pisanju.
VELEMAJSTOR je zanimljiv jer nije nestao, već je promenio polje upotrebe. Od šaha i zanata stigao je do metafore za vrhunskog majstora u bilo kojoj oblasti.
VAZDA i dalje živi u književnosti i regionalnim govorima. Njena snaga je u jednostavnosti – znači „uvek”, ali zvuči dublje i trajnije.
U svakodnevnom, brzom govoru one mogu zvučati pretenciozno ili veštački. Ali u kolumni, eseju, pa i pažljivo stilizovanom novinskom tekstu mogu biti pun pogodak.
Njihova vrednost nije u „starini”, već u izražajnosti.
N. Mirković
