„RAD MI JE EKSCENTRIČAN, JER TAKAV SAM I SAM” Umetnik Bojan Đorđević objasnio svoju filozofiju stvaranja
Bojan Đorđević – OMČA jedan je od umetnika koji učestvuje na 4. Trijenalu Muzeja naivne i marginalne umetnosti, juče otvorenom u Galeriji MNMU u Jagodini.
Đorđević je diplomirao Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedan je od osnivača Kolektiva Mubareć i grupe Art Brut Serbia, a do sada je svoj rad predstavljao u brojnim izložbenim prostorima i alternativnim manifestacijama.
Kojim radovima se predstavljate na Trijenalu?
– Na ovogodišnjem Trijenalu predstavljam dva rada, dve kombinovane tehnike koje se zovu „The end of times“ iz 2024. i „Resistance is futile“ iz 2025. godine. Prijavio sam baš te radove jer su kompaktni, koncizni i prikazuju najbolje moj rad. U pitanju je pre svega kombinovana tehnika, fetiš i razna izmišljena stvorenja. To je zapravo moja verzija srednjovekovnih bestijarija. Hibridna stvorenja, opscenosti, boja i patern. To je zpravo horror vacui i i jednostavno ljubav prema crtanju, stvaranju.
Koji su to motivi ili teme koje Vas najviše generalno interesuju?
– One su raznovrsne. Od religijskih, sa ateističke strane gledano, do otvoreno leve ideologije i čistog apsurda.
Šta Vas privlači u radu na kolažima?
– Preferiram jednostavne kolaže sa najviše tri elementa, jer meni su mnogo efikasniji. Iskreno, volim da ih radim jer se prave brzo u velikom broju i zabavljaju i mene i druge.
Đarmati, Voznicki, Stojčetović
Na Trijenalu ćemo videti i dosta radova umetnika bliskih Vašem senzibilitetu. Čiji rad naročito cenite, među umetnicima koje bismo mogli nazvati „marginalnim“ ili „ekscentricima“ na domaćoj sceni?
– Marjan Đarmati i Kejti Voznicki su fenomenalni umetnici. Pa i Goran Stojčetović, mada je njegov rad meni „hit and miss“. Ali sve troje su konzistentni, a to najviše cenim.
Ovogodišnje Trijenale nosi naziv „Ekscentrici“. Kako doživljavate značenje tog pojma u kontekstu umetničke scene u Srbiji?
– Najpre, mogu reći da sebe smatram ekscentričnim, kao i svoj rad. Mislim da je marginalna umetnost u samoj biti ekscentrična, a takvi su i marginalni umetnici, jer smo samouki i isključivo nas vodi želja za stvaranjem. Ne samo u Srbiji, već globalno.
Među uticajima u Vašem radu pominju se „primitivne kulture“, ali i dadaizam, Klimt, Paul Kle, Kurt Šviters... Koje su od ovih referenci i dalje aktuelne?
– Što se tiče uticaja drugih umetnika, trenutno možda Šviters ima primat, ali odavno i ne razmišljam o tim uticajima jer s njima sam počeo pre 20 godina.
Kakav odnos gajite prema definisanju marginalne umetnosti kao art brut?
– Marginalna umetnost može biti art brut, ali i ne mora. Po mom mišljenju, to je u suštini umetnost neškolovanih umetnika. I zato je marginalna, zanemarena. A to su hiljade umetnika čiji rad se prosto ne može staviti u jednu „fioku“. Što se mog rada tiče, ne mislim da je isključivo art brut u pitanju, ali jeste marginalizovan jer ga malo ko razume. Ne mogu isto da tvrdim za druge umetnike.
Da li govorite o nerazumevanju od strane institucija, muzeja, ili „običnih“ posmatrača?
– Pa, i jedno i drugo. Muzej naivne i marginalne umetnosti je zapravo jedini gde sam našao razumevanje za svoj rad u ovoj meri. Ljudi, posmatrači, ne razumeju moj rad, jer zapravo ne pripadam nigde. Ali ima ljudi koji cene moj rad, iako ih nema mnogo.
N. Markov
