„UTOPIJA” PREMIJERNO ZA ROĐENDAN UJVIDEKI SINHAZA Koncert ljudskih prava

Uz Gabrijelu Crnković – koja na specifičan i, kako ističe Urban, „sjajan način, intenzivno, zanimljivo, ginući na sceni” prezentuje publici jedan u osnovi težak, pravnim formulacijama krcat tekst – „Utopiju” izvode i Biljana Šunjka Crnojević (bubnjevi), Mina Stojanović (gitara) i Aljoša Tasovac (bas gitara). 

„Utopija” se realizuje u okviru projekta Ujvideki sinhaza „Cabaret Piccolo Grande”, koji je prošle godine započet predstavom  „Distopija” Roberta Lenarda

– Pored umetničkog čina, u ovom trenutku imam i vrlo emotivan odnos prema ovoj predstavi i kao čovek, i kao građanin – otkrio je Urban. – Ja kao umetnik stalno razmišljam o tome koji je naš odgovor na ovu stvarnost koju živimo, i u našoj zemlji i u svetu. A pretpostavljam da svi oni koji učestvuju u prestavi postavljaju sebi slična pitanja, te se nadam da će i publika imati sličan doživljaj.

Po rečima dramaturškinje Vedrane Božinović, režija ovog komada počela je već samim odabirom da se temeljni dokument o pravima čoveka spoji s pojmom utopije. A onda se nastavlja činjenicom da se tekst „ne interpretira, ne umotava u celofan, nego se daje u svoj svojoj veličini, član po član, reč po reč”: dakle, ne radi se o adaptaciji teksta nego o stvarnosti „u kojoj su nas, na žalost, uverili da tekst Deklaracije više nije bitan – zato jer je ljudsko dostojanstvo postalo nebitno”.

– Univerzalne deklaracija o ljudskom pravima nastajala je tokom tri godine – od osnivanja UN do 8. decembra1948, kada je objavljena pred Generalnom skupštinom. Tekst nije pravno obavezujući, ali je najuticajniji u istoriji međunarodnog prava – na njemu se temelji više od 70 kasnijih konvencija i ustava širom sveta. Danas su sve zemlje članice UN potpisnice ove deklaracije – podsetila je Vedrana Božinović. – Deklaracija je najprevođeniji dokument na svetu, dostupan na više od 500 jezika. Sadrži preambulu i 30 članova. No, ni u jednom od 30 tih članova ne propisuje se kazna za njihovo kršenje – pretpostavka je bila da će moralna obaveza biti dovoljna. Pa, radilo se o pogrešnoj pretpostavci. Jer trenutno ne postoji ni jedno mesto na zemaljskoj kugli na kojem se poštuje svih 30 članova. Nelagoda koja se oseća tokom naše predstave dok se slušaju ovi članovi danas je stvarna i konkretna. Zašto onda trebate gledati „Utopiju”? Zato jer je mnogo bolje sedeti u publici nego se praviti da nas se ovo ne tiče.

Mi smo se odvikli od toga da govorimo šta mislimo o nekim stvarima. I uopšte smo se odvikli da govorimo šta mislimo, zato što se to nekome neće dopasti ili jer to nije  unutar određenih pravila, upozorio je Urban

Andraš Urban navodi da svi mislimo da znamo o čemu se radi u Deklaraciji o ljudskim pravima, šta je u tom dokumentu, ali kada čujemo te rečenice, reči, iznova i iznova, da svaka osoba ima pravo na ovo ili ono, onda, upozorava reditelj, budemo veoma iznenađeni. Po njegovim rečima, upravo kada se stave sam naslov predstave i tekst Deklaracije u isti kontekst, dobija se jasna ideja, smisao, gde sam naslov „Utopija” određuje sadržinu Deklaracije, odnosno njena sadržina upućuje na naslov predstave.

– Veoma je čudno kada shvatite da je svet oko nas postao takav da ovaj tekst danas ponovo postaje toliko aktuelan, toliko važan. Naša predstava se ne bavi istorijskom kontekstom tog dokumenta, niti se bavi Ujedininjenim nacijama. Čak nije ni politička, već je njen smisao na jednoj drugoj ravni. Mi smo se odvikli od toga da govorimo na šta sve imamo pravo. Mi smo se odvikli od toga da govorimo šta mislimo o nekim stvarima i uopšte smo se odvikli da govorimo šta mislimo, zato što se to nekome neće dopasti ili jer to nije unutar određenih pravila. Više se i ne govori šta se misli, nego se govori šta je prikladno. Živimo u nadrealnom svetu, u kojem se govore razne stvari, iza kojih niko ne stoji...