„УТОПИЈА” ПРЕМИЈЕРНО ЗА РОЂЕНДАН УЈВИДЕКИ СИНХАЗА Концерт људских права

Уз Габријелу Црнковић – која на специфичан и, како истиче Урбан, „сјајан начин, интензивно, занимљиво, гинући на сцени” презентује публици један у основи тежак, правним формулацијама крцат текст – „Утопију” изводе и Биљана Шуњка Црнојевић (бубњеви), Мина Стојановић (гитара) и Аљоша Тасовац (бас гитара). 

„Утопија” се реализује у оквиру пројекта Ујвидеки синхаза „Cabaret Piccolo Grande”, који је прошле године започет представом  „Дистопија” Роберта Ленарда

– Поред уметничког чина, у овом тренутку имам и врло емотиван однос према овој представи и као човек, и као грађанин – открио је Урбан. – Ја као уметник стално размишљам о томе који је наш одговор на ову стварност коју живимо, и у нашој земљи и у свету. А претпостављам да сви они који учествују у престави постављају себи слична питања, те се надам да ће и публика имати сличан доживљај.

По речима драматуршкиње Ведране Божиновић, режија овог комада почела је већ самим одабиром да се темељни документ о правима човека споји с појмом утопије. А онда се наставља чињеницом да се текст „не интерпретира, не умотава у целофан, него се даје у свој својој величини, члан по члан, реч по реч”: дакле, не ради се о адаптацији текста него о стварности „у којој су нас, на жалост, уверили да текст Декларације више није битан – зато јер је људско достојанство постало небитно”.

– Универзалне декларација о људском правима настајала је током три године – од оснивања УН до 8. децембра1948, када је објављена пред Генералном скупштином. Текст није правно обавезујући, али је најутицајнији у историји међународног права – на њему се темељи више од 70 каснијих конвенција и устава широм света. Данас су све земље чланице УН потписнице ове декларације – подсетила је Ведрана Божиновић. – Декларација је најпревођенији документ на свету, доступан на више од 500 језика. Садржи преамбулу и 30 чланова. Но, ни у једном од 30 тих чланова не прописује се казна за њихово кршење – претпоставка је била да ће морална обавеза бити довољна. Па, радило се о погрешној претпоставци. Јер тренутно не постоји ни једно место на земаљској кугли на којем се поштује свих 30 чланова. Нелагода која се осећа током наше представе док се слушају ови чланови данас је стварна и конкретна. Зашто онда требате гледати „Утопију”? Зато јер је много боље седети у публици него се правити да нас се ово не тиче.

Ми смо се одвикли од тога да говоримо шта мислимо о неким стварима. И уопште смо се одвикли да говоримо шта мислимо, зато што се то некоме неће допасти или јер то није  унутар одређених правила, упозорио је Урбан

Андраш Урбан наводи да сви мислимо да знамо о чему се ради у Декларацији о људским правима, шта је у том документу, али када чујемо те реченице, речи, изнова и изнова, да свака особа има право на ово или оно, онда, упозорава редитељ, будемо веома изненађени. По његовим речима, управо када се ставе сам наслов представе и текст Декларације у исти контекст, добија се јасна идеја, смисао, где сам наслов „Утопија” одређује садржину Декларације, односно њена садржина упућује на наслов представе.

– Веома је чудно када схватите да је свет око нас постао такав да овај текст данас поново постаје толико актуелан, толико важан. Наша представа се не бави историјском контекстом тог документа, нити се бави Ујединињеним нацијама. Чак није ни политичка, већ је њен смисао на једној другој равни. Ми смо се одвикли од тога да говоримо на шта све имамо право. Ми смо се одвикли од тога да говоримо шта мислимо о неким стварима и уопште смо се одвикли да говоримо шта мислимо, зато што се то некоме неће допасти или јер то није унутар одређених правила. Више се и не говори шта се мисли, него се говори шта је прикладно. Живимо у надреалном свету, у којем се говоре разне ствари, иза којих нико не стоји...