Priča o baroknom slikaru Tripu Kokolji
U izdanju Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” pojavio se novi roman Olivere Skoko “Korčulanski đir“ (Zrenjanin, 2015). Reč je o drugoj knjizi ove spisateljice i istoričarke umetnosti, koja radi
kao kustos zrenjaninskog Narodnog muzeja. Radnja romana smeštena je u predeo istočnog Jadrana, u dva različita vremena i kroz dve paralelne priče. Glavni junak prve priče je barokni slikar Tripo Kokolja (Perast, 1661 - Korčula, 1713), koji je oslikao Gospu od Škrpjela. Paralelna radnja upoznaje nas s drugim protagonistom, onim iz 21. veka. To je Ivan, istoričar umetnosti, koji za potrebe pisanja doktorskog rada o Kokolji boravi u Korčuli.
Autorka govori o Kokoljinoj delatnosti u rodnoj Boki i na dalmatinskoj obali. Slikar je delovao u nemirnom vremenu Mletačko-turskih ratova i gusarenja, koji su bili stalna pretnja gradovima u zalivu. Oslobađanjem Risna i Herceg Novog, započeo je razvoj Perasta. Na akumuliranom pomorsko-trgovačkom kapitalu grad dobija izgled kakav je sačuvan sve do danas, s brojnim crkvama i reprezentativnim palatama lokalne vlastele. Sve je to podstaklo nadbiskupa Andriju Zmajevića da angažuje mladog umetnika radi oslikavanja crkve Gospa od Škrpjela, koja je Peraštanima bila najvažnije svetilište. Već se pouzdano zna da je Kokolja boravio u Veneciji, gde je učio u radionici nekog slikara i upoznao dela velikih majstora 16. i 17. veka.
Pretpostavlja se da su oslikavanju prostranog živopisa ostrvskog hrama prethodila druga slikareva dela, na osnovu kojih je i odlučeno da se angažuje u tako složenom projektu. Možda su pre škrpjelskog programa nastale slike u franjevačkom samostanu, crkvi Sv. Ante, kao i freskodekoracija u palati Zmajević. Sva ostala dela u Boki (Perast, Dobrota, Kotor, Prčanj, Kumbor) mogla su nastati u vreme pre Kokoljinog preseljenja u Korčulu, gde je i umro. S mnogo opravdanja misli se da je Perast napustio 1709. godine, kada su narušene skladne prilike prouzrokovane sukobom uticajnih porodica Bujović, Zmajević i Štukanović. Tu komunalnu napetost nije mogao izbeći ni Kokolja jer je s njima bio prijateljski i profesionalno povezan.
Drugi tok radnje romana odvija se danas, a vezan je za istraživača dela baroknog umetnika. Četrdesetogodišnji Ivan proučava delatnost znamenitog majstora, posle slikarevog napuštanja Boke Kotorske. Olivera Skoko približava čitateljima grad Korčulu, kao sredozemni lokalitet oblikovan umećem domaćih majstora (slikari, vajari), i prožet uticajem istorijskih mena i umetničkih stilova. Iako je došao radi prikupljanja materijala za doktorsku tezu, Ivan upoznaje korčulanski hedonizam - ukus domaćih delicija, mirisa konoba, čari tradicionalnih fešti, a uporedo provodi vreme u crkvi Svih Svetih, pokušavajući da razazna Kokoljin “slikarski i životni đir“.
Siniša Kovačević
Sklonost ka Mediteranu
Autorka Olivera Skoko diplomirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao kustos Likovne zbirke Muzeja u Zrenjaninu, organizuje izložbe, promocije, predavanja, kao i razne druge kulturne sadržaje. Posebnu sklonost ka temama Mediterana, Skoko će ispoljiti kao autor izložbe “Bokeški san Marija Maskarelija“ (Zrenjanin, 2009), koju je pratila i promocija knjige Nikole Malovića “Lutajući Bokelj“. Njen prvi roman “Perast-Amsterdam“ objavljen je 2004. u izdanju Matice srpske i našao se u najužem izboru za nagradu “Žensko pero“.