Repertoarsko osveženje: tri minijature

ubedljivo svedoče da ovaj vid scensko-muzičke umetnosti ni izdaleka nije rekao svoju poslednju reč i da itekako ima budućnost. Nastavljajući lepu tradiciju negovanja savremenog operskog repertoara, koja je uvek donosila vredne rezultate, direkcija Opere Srpskog narodnog pozorišta odlučila se sada za zanimljiv potez, stavivši na repertoar svojevrsnu omnibus operu, sačinjenu od tri savremene operske minijature, čiji su autori trojica eminentnih kompozitora dvadesetog veka: Đan Karlo Menoti, Samjuel Barber i Paul Hindemit.

Pomenuti operski kolaž obuhvatio je tri savremene komične jednočinke: Menotijevu operu “Telefon ili ljubav u troje”, potom Barberovo ostvarenje “Partija bridža”, kao i kratku Hindemitovu operu “Tamo i natrag”, tri dela sa različitim temama, koja se razlikuju i po vremenu nastanka, ali koja pri tom dele isti duh pomalo ironičnog, ali inspirativnog preispitivanja operske tradicije. Spretnim adaptacijama teksta i podjednako adekvatnim rediteljskim i scenografskim rešenjima, ove tri mini opere međusobno su usklađene i ujednačene tako da se gledaju u jednom dahu. Mlada rediteljka Ksenija Krnajski, koja je ovde angažovana kao gost, opredelila se da pomenute operske minijature nepretencioznog, ali takođe i prilično zahtevnog muzičkog sadržaja postavi u stilizovanom prostoru, čija svedena rekvizita sugeriše tematske okvire zbivanja, oslobađajući tako dovoljno prostora za nesputan i spontan razvoj scenske radnje, postavljajući pred soliste nešto kompleksnije glumačke zahteve. I ovakav pristup dao je dobar rezultat: protagonisti glavnih uloga, (a u ovim mini operama drugih uloga gotovo i nema) odlično su se snašli u tako osmišljenoj režiji i kao rezultat nastala je dinamična i razigrana predstava živog toka, uz gotovo filmski brzo smenjivanje kadrova i scena, pružajući gledaocima jedan upečatljiv i bogat pozorišni doživljaj.

Menotijeva opera ”Telefon ili ljubav u troje”, koja bi se žanrovski mogla okarakteristati kao savremena kratka “bufo opera”, dovodi na scenu troje protagonista: glavnu junakinju, modernu mondenku, devojku Lusi, u pevački sugestivnom i glumački primereno ležernom tumačenju Darije Olajoš Čizmić, njenog nesuđenog prosca Bena, u ubedljivoj interpretaciji Željka R. Andrića i kao treću ličnost, telefon, u ovom slučaju i u osavremenjom libretu, savremeni, mobilni telefon, čija stalna zvonjava i beskonačne Lusine priče sa prijateljicama ne daju Benu da dođe do reči i konačno zaprosi Lusi. Dok Menotijeva muzika prozračne ali guste zvučne teksture nosi i usmerava zbivanja na sceni, ova komična zavrzlama raste u intenzitetu, sve dok prosac na kraju, iznerviran, ne puca u mobilni i “ubije ga”. Ali ni tu se Benove muke ne završavaju, jer devojka jednostavno iz tašne vadi drugi telefon! Odmah posle ipak sretnog završetka ove zabavne operske  burleske, predstava se neosetno nastavlja drugim operskim delom, Barberovom “Partijom bridža”, čija muzička potka evocira ambijent američkih viših društvenih krugova pedesetih godina, uz prizvuke mjuzikla i numera Kola Portera. U takvom ambijentu teče partija bridža dva bračna para, koji se u toj igri dosađuju, razmišljajući o sasvim drugim stvarima, a pojedinačni nastupi protagonista, okarakterisani odgovarajućim muzičkim akcentima, humorno prikazuju svu ispraznost, hipokriziju i površnost njihovih života. Dok advokatova žena Sali, u maestralnom tumačenju Violete Srećković, jedino razmišlja o šeširima koje će kupiti, a njena prijateljica Džeraldina, koju šarmantno i ubedljivo tumači Jelena Končar, neprestano proverava svoje zavodničke čari, njihovi muževi, biznismen David, kojeg igra Željko R. Andrić, i advokat Bil, u upečatljivoj interpretaciji Igora Ksionžika, razmišljaju o novcu, moći, ljubavnicama ili ljubavnicima, da bi se ipak, svi oni ipak na kraju vratili partiji bridža.

Hindemitova kratka opera “Tamo i natrag” se na potpuno drugačiji način poigrava operskim konvencijama. Glavne ličnosti u ovoj jednočinki sa primerenom dozom ironije, ali scenski i pevački vrlo solidno tumače Saša Štulić kao Robert i Danijela Jovanović kao njegova žena Helena, koju muž uhvati u prevari. I sve se brzo odigra: ljubomorni muž poteže revolver, ubije preljubnicu a zatim i sebe, ali se tu, ođednom kao “deus edž maćina” pojavljuje lik TV reportera, (u originalu – mudraca), u komički obojenom nastupu Branislava Cvijića, najavljujući da viša sila ne odobrava tako besmisleno umiranje, a onda celokupan sled zbivanja kreće unatrag. To je kompozitoru dalo priliku da obrnutim redom ponovi ceo niz scena, od dizanja revolvera do samog početka, gradeći tako jednu neočekivano zabavnu i začudnu, palindromsku opersku strukturu, dovodeći tako do iznenađujućeg završetka ove nekonvencionalne i izuzetno uspele operske predstave, koja predstavlja lepo repertoarsko osveženje na sceni novosadske operske kuće.

Borislav Hložan

Uspešna autorska ekipa 

Izvođenjem predstave je odmereno i precizno dirigovao Aleksandar Kojić, a uz rediteljku Kseniju Krnajski, kao najzaslužnije za ukupan uspeh ovog nesvakidašnjeg operskog poduhvata treba pomenuti scenografa Sašu Senkovića, kostimografkinju Mirjanu Stojanović Maurič, Andreju Kulešević koja je osmislila scenski pokret, ali svakako i Iru Prodanov Krajišnik, ponovo Kseniju Krnajski i Bojanu Denić koje su adaptirale tekstove opera, osavremenjavajući ih i prilagodivši ih današnjem vremenu.