Репертоарско освежење: три минијатуре

Одавно започетој расправи о наводној “смрти опере” још се не види крај, али призори препуних гледалишта на оперским представама и настајање бројних нових дела које резонирају са савременим добом

убедљиво сведоче да овај вид сценско-музичке уметности ни издалека није рекао своју последњу реч и да итекако има будућност. Настављајући лепу традицију неговања савременог оперског репертоара, која је увек доносила вредне резултате, дирекција Опере Српског народног позоришта одлучила се сада за занимљив потез, ставивши на репертоар својеврсну омнибус оперу, сачињену од три савремене оперске минијатуре, чији су аутори тројица еминентних композитора двадесетог века: Ђан Карло Меноти, Самјуел Барбер и Паул Хиндемит.

Поменути оперски колаж обухватио је три савремене комичне једночинке: Менотијеву оперу “Телефон или љубав у троје”, потом Барберово остварење “Партија бриџа”, као и кратку Хиндемитову оперу “Тамо и натраг”, три дела са различитим темама, која се разликују и по времену настанка, али која при том деле исти дух помало ироничног, али инспиративног преиспитивања оперске традиције. Спретним адаптацијама текста и подједнако адекватним редитељским и сценографским решењима, ове три мини опере међусобно су усклађене и уједначене тако да се гледају у једном даху. Млада редитељка Ксенија Крнајски, која је овде ангажована као гост, определила се да поменуте оперске минијатуре непретенциозног, али такође и прилично захтевног музичког садржаја постави у стилизованом простору, чија сведена реквизита сугерише тематске оквире збивања, ослобађајући тако довољно простора за неспутан и спонтан развој сценске радње, постављајући пред солисте нешто комплексније глумачке захтеве. И овакав приступ дао је добар резултат: протагонисти главних улога, (а у овим мини операма других улога готово и нема) одлично су се снашли у тако осмишљеној режији и као резултат настала је динамична и разиграна представа живог тока, уз готово филмски брзо смењивање кадрова и сцена, пружајући гледаоцима један упечатљив и богат позоришни доживљај.

Менотијева опера ”Телефон или љубав у троје”, која би се жанровски могла окарактеристати као савремена кратка “буфо опера”, доводи на сцену троје протагониста: главну јунакињу, модерну монденку, девојку Луси, у певачки сугестивном и глумачки примерено лежерном тумачењу Дарије Олајош Чизмић, њеног несуђеног просца Бена, у убедљивој интерпретацији Жељка Р. Андрића и као трећу личност, телефон, у овом случају и у осавремењом либрету, савремени, мобилни телефон, чија стална звоњава и бесконачне Лусине приче са пријатељицама не дају Бену да дође до речи и коначно запроси Луси. Док Менотијева музика прозрачне али густе звучне текстуре носи и усмерава збивања на сцени, ова комична заврзлама расте у интензитету, све док просац на крају, изнервиран, не пуца у мобилни и “убије га”. Али ни ту се Бенове муке не завршавају, јер девојка једноставно из ташне вади други телефон! Одмах после ипак сретног завршетка ове забавне оперске  бурлеске, представа се неосетно наставља другим оперским делом, Барберовом “Партијом бриџа”, чија музичка потка евоцира амбијент америчких виших друштвених кругова педесетих година, уз призвуке мјузикла и нумера Кола Портера. У таквом амбијенту тече партија бриџа два брачна пара, који се у тој игри досађују, размишљајући о сасвим другим стварима, а појединачни наступи протагониста, окарактерисани одговарајућим музичким акцентима, хуморно приказују сву испразност, хипокризију и површност њихових живота. Док адвокатова жена Сали, у маестралном тумачењу Виолете Срећковић, једино размишља о шеширима које ће купити, а њена пријатељица Џералдина, коју шармантно и убедљиво тумачи Јелена Кончар, непрестано проверава своје заводничке чари, њихови мужеви, бизнисмен Давид, којег игра Жељко Р. Андрић, и адвокат Бил, у упечатљивој интерпретацији Игора Ксионжика, размишљају о новцу, моћи, љубавницама или љубавницима, да би се ипак, сви они ипак на крају вратили партији бриџа.

Хиндемитова кратка опера “Тамо и натраг” се на потпуно другачији начин поиграва оперским конвенцијама. Главне личности у овој једночинки са примереном дозом ироније, али сценски и певачки врло солидно тумаче Саша Штулић као Роберт и Данијела Јовановић као његова жена Хелена, коју муж ухвати у превари. И све се брзо одигра: љубоморни муж потеже револвер, убије прељубницу а затим и себе, али се ту, ођедном као “деус еџ маћина” појављује лик ТВ репортера, (у оригиналу – мудраца), у комички обојеном наступу Бранислава Цвијића, најављујући да виша сила не одобрава тако бесмислено умирање, а онда целокупан след збивања креће унатраг. То је композитору дало прилику да обрнутим редом понови цео низ сцена, од дизања револвера до самог почетка, градећи тако једну неочекивано забавну и зачудну, палиндромску оперску структуру, доводећи тако до изненађујућег завршетка ове неконвенционалне и изузетно успеле оперске представе, која представља лепо репертоарско освежење на сцени новосадске оперске куће.

Борислав Хложан

Успешна ауторска екипа 

Извођењем представе је одмерено и прецизно дириговао Александар Којић, а уз редитељку Ксенију Крнајски, као најзаслужније за укупан успех овог несвакидашњег оперског подухвата треба поменути сценографа Сашу Сенковића, костимографкињу Мирјану Стојановић Маурич, Андреју Кулешевић која је осмислила сценски покрет, али свакако и Иру Проданов Крајишник, поново Ксенију Крнајски и Бојану Денић које су адаптирале текстове опера, осавремењавајући их и прилагодивши их данашњем времену.

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести