Premijera Ženeovih Paravana u Ujvideki sinhazu

Ovo je prva saradnja Novosadskog pozorišta i sarajevskog reditelja Dina Mustafića, koja je počela 18. septembra, i sada stiže do završnice. Nije slučajno odabran upravo ovaj Ženeov komad. Kako podseća Robert Lenard, rukovodilac umetničkih poslova u Novosadskom pozorištu, Žan Žene je jedan od najoriginalnijih i najčudnijih autora dramskih dela, ali čak i među takvim njegovim delima možda je najneobičniji komad „Paravani“.

- Monumentalno delo sa više od pedeset likova ‒ idealna apokaliptična slika da bismo nacrtali svet posle pandemije, a i svet u kojem je susret dve kulture totalna nemogućnost. Zato smo izabrali ovaj tekst za Dina Mustafića (jednog od najbitnijih reditelja u regionu) da bismo zajedno govorili o razlikama i sličnostima, o grešnicima i herojima i o beskrajnom erotizmu smrti – navodi Lenard.

Žene je pisac izuzetno zanimljive i burne biografije, u kojoj su zabeleženi i zatvorski dani i putovanja po našim krajevima, o čemu je i pisao u “Dnevniku lopova”. Njegov život i delo inspirisali su autore poput Sartra i Deride da se njime bave u studijama. Autor je romana, eseja, poezije, i nekoliko drama, od kojih su mu najpoznatije “Sluškinje”, izvođene i u našim pozorištima. No, izbor je ipak pao na komad „Paravani“, koji ćemo sada gledati u Mustafićevoj režiji.

- Taj je komad zabranjivan, ignorisan od strane francuske kulturne javnosti i tek 1966. uprizoren, po završetku francusko-alžirskog rata, jer je otvarao kolektivnu frustraciju francuskog društva, a to je odnos prema njihovim kolonijama, rat, u kojem je on pokazivao naklonost za one narode, kulture, prema kojima su Francuzi imali već utvrđena mišljenja, stereotipe, predrasude, pa čak i nadmen, eksploatatorski, neokolonijalan odnos. Prezirući kada mu se kaže da njegovi komadi imaju politiku u sebi, Žene je ironično komentarisao da se on, na primer, u „Sluškinjama“ ne bavi položajem niže radničke klase, jer onda bi sindikat bio autor njegovog komada. Čak i za „Paravane“ je rekao da u njemu nema ničega političkog. Krajem života polako je počeo da uviđa da sama umetnička reč nije dovoljna da napravi preokret i upustio se u politički aktivizam. Bio je vrlo sklon podržavanju ultralevih radikalnih pokreta koji su u tom momentu udarali na stubove sistema – objašnjavao je reditelj Dino Mustafić u intervjuu za naš list, navodeći da je još od studentskih dana želeo da režira ovaj komad.

Komad „Paravani“, po Mustafićevim rečima, karakteriše fragmentarna dramaturgija kojom je ispraćen trojac Said – Lejla - Majka alžirskog domaćinstva, u kojem je prikazano jedno vreme, turbulentnost odnosa između Arapa i Evropljana.

- Zapravo se govori o strasti, ljubavi, preživljavanju, odnosu prema lepom i ružnom, erosu i tanatosu, odnosu prema zemlji kao elementu koji je duboko utkan u alžirsku kulturu. Za mene je vrlo zanimljiva klasno-identitetska dimenzija između potčinjenih i natčinjenih, gospodara i sluga, u kojoj se vidi ta bolesna, perverzna izopačenost evropskog, belačkog duha, a ujedno i strah prema nepoznatom, drugačijem i dalekom. Jasno je iz ovoga koliko mi prepoznajemo današnje refleksije ovoga komada, kada se često u fanatičnim istupima i sa jedne i sa druge strane osporava ideja savremene Evrope i njene multikulturalnosti, u kojoj se vidi da je esktremizam i njegova isključivost, politika mržnje, identiteta, ona koja nas može gurati samo do istrebljenja, umesto dogovora. Mislim da će „Paravani“ izazvati pažnju koju ćemo mi prepoznati kao sva kretanja koja danas sociolozi nazivaju geostrateško preslagivanje interesa. „Paravani“ nam pokazuju kako je to u istorijskom smislu uvek put u pakao – ukazuje Mustafić.

U predstavi „Paravani“ igra ceo ansambl Novosadskog pozorišta: Livia Banka, Gabriela Crnković, Emina Elor, Edit Farago, Agota Ferenc, Terezia Figura, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Ištvan Kereši, Silvia Križan, Judit Laslo, Atila Mađar, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Robert Ožvar, Gabor Pongo, Melinda Šimon, Zoltan Širmer, Bence Salai, kao i studenti Blanka Dieneš i Daniel Tot, i Zoltan Molnar, kao gost. Dramaturškinja je Željka Udovičić, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimograf Blagoj Micevski, kompozitorka Irena Popović Dragović, a za scenski pokret je zadužen Miloš Isailović.

N. P-j.