TROUGLOMER LJUBAVI Glavni program Pozorja počeo „političkim melodramama”

Ova predstava je rađena po romanu Branimira Šćepanovića, koji je dramatizovao Slobodan Obradović, a režirao Veljko Mićunović. U predstavi igraju: Boris Isaković, Marko Marković, Marta Bereš, Nenad Pećinar, Jugoslav Krajnov, i Marko Savić. 

- Priča o slučajnoj saobraćajnoj nezgodi koja jednog „kamiondžiju zlatnog srca“ dovodi do varoši u kojoj zatiče vlastiti spomenik, prerasta u zapanjujuću lavinu koja će zauvek promeniti ne samo njegov već i živote onih koje je sreo u tom „dupetu od sveta“. Tamo obitavaju ljudi koji su slika duhovnog siromaštva i koji su spremni da svaku boju posive zarad ličnih interesa. Sjedne strane, tu su intimna sećanja glavnog junaka koja ga pozivaju na pobunu i bude iz mrtvila. Nasuprot njima, stoje svi oni kojima nije potreban čovek koji je živ – imenom, prezimenom, delima i postojanjem – dočekuje ga masa kojoj je potreban mrtav simbol - navodi dramaturg Slobodan Obradović. 

Prozno tkivo romana „Iskupljenje” Branimira Šćepanovića, po rečima reditelja Veljka Mićunovića, višeslojno je i uobličeno modernom tehnikom pripovedanja kojom se osvetljava tragikomična donkihotovska borba s vetrenjačama mraka i licemerstva.

- Predstava kroz priču o malom čoveku, Grigoriju Zidaru, provlači teško, strastveno i halucinantno razmišljanje; viziju nevinog i progonjenog čoveka koji u okrutnom ogledalu društva čita njegov raspad ali istovremeno i obmanu sopstvenog postojanja. Sve je tu u dvojstvu i dvostrukoj protivurečnosti: zajedljivost i sažaljenje, strah i mržnja, ljubav i izdaja, razobličavanje jednoumlja i lažno herojstvo. Demistifikacijom i razaranjem mitova jednog, odnosno svih sistema, govorimo i o velikoj prevari istorije koju pišu pobednici, o obmani jednog vremena koje se reflektuje i u našoj stvarnosti - ističe reditelj Veljko Mićunović.

Koreni ove priče su u događaju iz Drugog svetskog rata, kako podseća kritičar Aleksandar Milosavljević, „glavni junak se predstavlja kao nekadašnji ratnik koji je herojskim činom spasao žitelje nekog sela, tu je i bronzani spomenik koji mu je posle rata podigao zahvalni narod, tu su i nedoumice koje relativizuju ovaj herojski čin, a tu su i aluzije na nimalo časno ponašanje nekih od lokalaca čije se poratne uspešne karijere, dabome političke, isključivo zasnivaju na tuđem junaštvu”.

Ovog četvrtog festivalskog dana počinje međunarodni program „Krugovi”, u okviru kojeg će večeras u 19 časova u Novosadskom pozorištu / Ujvideki sinhaz biti izvedna predstava “Boj na požiralniku” Prešernovog gledališča Kranj i Mestnog gledališča Ptuj (Slovenija). Prema noveli Prežihova Voranca, ovu predstavu je režirao Jernej Lorenci.

- U borbi sa zemljom i borbi za preživljavanje, seljake je pratila i surovost nad decom i životinjama – surovost koja je obeležila generacije i generacije. A mi smo „unuci svojih dedova“. Upravo o tome želi da nam progovori Vorančev “Boj na požiralniku”. On govori o neopisivoj surovosti koja je posledica bede i nemoći, a koja se kao zla sudbina prenosi s kolena na koleno. Priča o porodici Dihur nije samo priča iz neke daleke, ruralne prošlosti – to je priča koju i danas duboko živimo, u vremenu sve većih socijalnih kriza, svakodnevno, i sve više i više – mada možda u malo „sofisticiranijem“ i prikrivenijem obliku - navodi reditelj Lorenci.

U programu “Filmski krugovi” u bioskopu “Arena sinepleks”, večeras u `19 časova biće prikazan film „Krila i tlo“ reditelja Stefana Maleševića, koje je upravo na 18. “Beldoksu” osvojio trostruku nagradu za najbolji film, kameru i montažu u okviru Srpskog takmičarskog programa.