ТРОУГЛОМЕР ЉУБАВИ Главни програм Позорја почео „политичким мелодрамама”

Ова представа је рађена по роману Бранимира Шћепановића, који је драматизовао Слободан Обрадовић, а режирао Вељко Мићуновић. У представи играју: Борис Исаковић, Марко Марковић, Марта Береш, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов, и Марко Савић. 

- Прича о случајној саобраћајној незгоди која једног „камионџију златног срца“ доводи до вароши у којој затиче властити споменик, прераста у запањујућу лавину која ће заувек променити не само његов већ и животе оних које је срео у том „дупету од света“. Тамо обитавају људи који су слика духовног сиромаштва и који су спремни да сваку боју посиве зарад личних интереса. Сједне стране, ту су интимна сећања главног јунака која га позивају на побуну и буде из мртвила. Насупрот њима, стоје сви они којима није потребан човек који је жив – именом, презименом, делима и постојањем – дочекује га маса којој је потребан мртав симбол - наводи драматург Слободан Обрадовић. 

Прозно ткиво романа „Искупљење” Бранимира Шћепановића, по речима редитеља Вељка Мићуновића, вишеслојно је и уобличено модерном техником приповедања којом се осветљава трагикомична донкихотовска борба с ветрењачама мрака и лицемерства.

- Представа кроз причу о малом човеку, Григорију Зидару, провлачи тешко, страствено и халуцинантно размишљање; визију невиног и прогоњеног човека који у окрутном огледалу друштва чита његов распад али истовремено и обману сопственог постојања. Све је ту у двојству и двострукој противуречности: заједљивост и сажаљење, страх и мржња, љубав и издаја, разобличавање једноумља и лажно херојство. Демистификацијом и разарањем митова једног, односно свих система, говоримо и о великој превари историје коју пишу победници, о обмани једног времена које се рефлектује и у нашој стварности - истиче редитељ Вељко Мићуновић.

Корени ове приче су у догађају из Другог светског рата, како подсећа критичар Александар Милосављевић, „главни јунак се представља као некадашњи ратник који је херојским чином спасао житеље неког села, ту је и бронзани споменик који му је после рата подигао захвални народ, ту су и недоумице које релативизују овај херојски чин, а ту су и алузије на нимало часно понашање неких од локалаца чије се поратне успешне каријере, дабоме политичке, искључиво заснивају на туђем јунаштву”.

Овог четвртог фестивалског дана почиње међународни програм „Кругови”, у оквиру којег ће вечерас у 19 часова у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз бити изведна представа “Бој на пожиралнику” Прешерновог гледалишча Крањ и Местног гледалишча Птуј (Словенија). Према новели Прежихова Воранца, ову представу је режирао Јернеј Лоренци.

- У борби са земљом и борби за преживљавање, сељаке је пратила и суровост над децом и животињама – суровост која је обележила генерације и генерације. А ми смо „унуци својих дедова“. Управо о томе жели да нам проговори Воранчев “Бој на пожиралнику”. Он говори о неописивој суровости која је последица беде и немоћи, а која се као зла судбина преноси с колена на колено. Прича о породици Дихур није само прича из неке далеке, руралне прошлости – то је прича коју и данас дубоко живимо, у времену све већих социјалних криза, свакодневно, и све више и више – мада можда у мало „софистициранијем“ и прикривенијем облику - наводи редитељ Лоренци.

У програму “Филмски кругови” у биоскопу “Арена синеплекс”, вечерас у `19 часова биће приказан филм „Крила и тло“ редитеља Стефана Малешевића, које је управо на 18. “Белдоксу” освојио троструку награду за најбољи филм, камеру и монтажу у оквиру Српског такмичарског програма.