МАРИНА АБРАМОВИЋ И ЈОШ 14 СВЕТСКИХ УМЕТНИКА У НОВОМ САДУ: Почињу „Дунавски дијалози“ у знаку ритуала и ритмова

Под насловом „Ритуали и ритмови“, овогодишњи програм обухватиће седам изложби и пратеће уметничке садржаје, а посебно место припашће сусрету српске и мађарске савремене уметничке сцене.

Већ првог фестивалског дана, 3. септембра, уочи отварања централне поставке, публика ће моћи да обиђе четири мађарско-српске дијалошке изложбе у исто толико новосадских галеријских простора. У Ликовном салону КЦНС биће представљена изложба „Конструкти идентитета и перформанс постојања“ Естер Сабо и Уроша Ђурића, док ће Галерија СУЛУВ угостити „Меланхоличну ентропију и идеолошку ригидност“, у којој се сусрећу радови Атиле Сича и Михаела Милуновића. 

У Малом ликовном салону биће постављена „Еколошка имагинација и технолошки метаболизам“ Стевана Којића и Рите Сивегеш, док ће у Галерији „Бел арт“ бити представљена изложба „Технолошки фетиш и телесна метаморфоза“ Естер Мецинг и Оливере Парлић Карајанковић. 

Четири поставке замишљене су као непосредни сусрети аутора из Србије и Мађарске и различитих погледа на идентитет, технологију, природу, тело и савремено друштво. Како је истакао кустос Стеван Вуковић, такви дијалози отварају простор за препознавање заједничких питања која уметници са обе стране границе постављају у својим радовима. 

Средишњи догађај првог дана фестивала биће отварање изложбе „Ритуали и ритмови“ у 20 часова у Музеју савремене уметности Војводине, коју потписују кустоси Ксенија Маринковић и Чарлс Мур. 

Поставка окупља 15 уметника различитих генерација, приступа и искустава: Асунту Абдел Азим Мохамед, Марину Абрамовић, Исидору Бранковић, Павела Брејлу, Игора Грубића, Никиту Кадана, Шејлу Камерић, Русудан Хизанишвили, Марину Марковић, Марка Марковића, Михаела Милуновића, Чипријана Мурешана, Недка Солакова, Евелин Венгел и Ервина Вурма. 

Тема „Ритуали и ритмови“ полази од Дунава као простора који је вековима обликован различитим културним, политичким и духовним утицајима, од римског лимеса, преко Османског царства и Хабзбуршке монархије до Југославије и постсоцијалистичких трансформација. 

Ритуал се при томе не посматра само у религијском или традиционалном смислу, већ и као универзални језик понављања, заједништва и унутрашње промене. Уметнички радови баве се и питањима тела и памћења, технологије, вештачке интелигенције, савремених страхова и трагања за новим облицима заједништва.

У основи „Дунавских дијалога“ тако и даље остаје идеја Дунава као простора сусрета. Река која је вековима повезивала различите народе, културе и историјске околности овде није само географска окосница фестивала већ и метафора размене. Отуда овогодишњи програм превазилази границе дунавског региона, а земља гост је Сингапур.

Другог фестивалског дана, 4. септембра, програм се сели у Креативни дистрикт. У 19 часова биће отворена изложба „Скоро вода“, на којој ће се представити сингапурски уметници Чен Сај Хуа Куан, Ванг Руобинг и Мозес Тан. Кустос поставке је Миленко Првачки, уметник и ликовни педагог који је значајан део каријере остварио у Сингапуру и некадашњи је декан Факултета ликовних уметности колеџа LASALLE. Добитник је и Културног медаљона за визуелне уметности, највишег сингапурског признања у овој области. 

Пола сата касније, у оквиру програма PerformaNS, Соња Радаковић извешће перформанс „Издржи!“, чија је кустоскиња Светлана Младеновић. Перформанс отвара питања снаге, издржљивости и граница тела као једног од основних медија ове уметничке форме. Други фестивалски дан биће заокружен у 20 часова представљањем стваралаштва црногорске уметнице Милене Јовићевић, уз кустоски концепт Славице Жарковић.

Овогодишње издање „Дунавских дијалога“ ипак ће бити нешто другачије од претходних: изостаће део програма на сремској страни Дунава. Ипак, директорка фестивала Весна Латиновић изразила је наду да ће се тај програмски сегмент вратити већ у наредном издању.        

М. С.