RIBNJAK „LAGUNA” U BANATSKOM VELIKOM SELU IDEALAN ZA PECAROŠE IZ CELOG REGIONA Osim pecanja šarana, karaša, crvenperku i soma, često i kampovanje i organizovanje proslava
Na mestu nekadašnje divlje deponije na samom rubu Banatskog Velikog Sela, slogom meštana napravaljen je i uređen ribnjak „Laguna” koji je u prvom talasu, dakle 2005. godine kad je sve počelo, okupio mnoge ljubitelje prirode i pecanja.
Dve decenije kasnije, Velikoselci mogu da se podiče nesvakidašnjom oazom koja privlači pecaroše i sve koji vole da vreme provedu u prirodi i, što je tokom leta najbitnije, u hladu.
– Trebalo nam je pet godina da taj prostor dovedemo u red i napravimo naš ribnjak – priča potpredsednik Upravnog odbora Sportskog ribolovačkog društva „Laguna”, Zoran Sarić.
– A sve je krenulo na inicijativu Milanka Grubiše zvanog Skale, po kome nosi ime Memorijal koji organizujemo u junu. Tako smo prvo čistili trsku, pa od kraja sela kopali za struju i vodu, onda smo očistili već postojeće jezero, napravili smo i objekat, kupili kompresore i na sredini jezera stavili membrane sa kiseonikom, izbušili smo bunar na 47 metara dubine...
Osim što je Laguna idealno mesto za pecaroše Srbije i regiona, budući da mogu da pecaju šarana, karaša, crvenperku, soma, ono nudi opciju i kampovanja i organizovanje proslava. Ipak, meštani ovaj rt najviše koriste za šetnju Stazom zdravlja dugom skoro kilometar.
– Trenutno imamo 12 takmičarskih mesta i 19 pozicija za slobodno pecanje. Dnevna dozvola košta hiljadu dinara, a godišnja 8.000 – veli Sarić, dodajući da je prosečna dubina jezera 1,8 metara, a da se prostire na površini od oko dva i po hektara.
Premda svake godine poribljavaju, kad upecaju neku od riba, tačno znaju koja je „dođoš”, a koja „starosedelac” (ili „staroplivalač”).
– Srećom, nemamo tzv. amerikance (cverglane). Ali imali smo problem sa somovima i jednog smo uhvatili, imao je preko 60 kila, ali sad su se umirili, valjda imaju dovoljno sitne ribe. Inače, ne možeš da uhvatiš šarana od soma – napominje naš sagovornik.
Da im nije uspešne saradnje sa Mesnom zajednicom, a i da se članovi i ljubitelji pecanja ne drže zajedno kako dolikuje, teško da bi ovo Društvo imalo mogućnosti da održava čitav kompleks na zavidnom nivou, ili da svakog meseca baca 800 kilograma kreča u vodu. Ne bi imali ni dva zaposlena zadužena za održavanje, pa samim tim ne bi ni imali zadovoljavajući posetu koja im je najbolja potvrda da rade posao kako treba! Samo još kad bi uspeli da privuku mladež, gde bi im kraj bio...