РИБЊАК „ЛАГУНА” У БАНАТСКОМ ВЕЛИКОМ СЕЛУ ИДЕАЛАН ЗА ПЕЦАРОШЕ ИЗ ЦЕЛОГ РЕГИОНА Осим пецања шарана, караша, црвенперку и сома, често и камповање и организовање прослава
На месту некадашње дивље депоније на самом рубу Банатског Великог Села, слогом мештана направаљен је и уређен рибњак „Лагуна” који је у првом таласу, дакле 2005. године кад је све почело, окупио многе љубитеље природе и пецања.
Две деценије касније, Великоселци могу да се подиче несвакидашњом оазом која привлачи пецароше и све који воле да време проведу у природи и, што је током лета најбитније, у хладу.
– Требало нам је пет година да тај простор доведемо у ред и направимо наш рибњак – прича потпредседник Управног одбора Спортског риболовачког друштва „Лагуна”, Зоран Сарић.
– А све је кренуло на иницијативу Миланка Грубише званог Скале, по коме носи име Меморијал који организујемо у јуну. Тако смо прво чистили трску, па од краја села копали за струју и воду, онда смо очистили већ постојеће језеро, направили смо и објекат, купили компресоре и на средини језера ставили мембране са кисеоником, избушили смо бунар на 47 метара дубине...
Осим што је Лагуна идеално место за пецароше Србије и региона, будући да могу да пецају шарана, караша, црвенперку, сома, оно нуди опцију и камповања и организовање прослава. Ипак, мештани овај рт највише користе за шетњу Стазом здравља дугом скоро километар.
– Тренутно имамо 12 такмичарских места и 19 позиција за слободно пецање. Дневна дозвола кошта хиљаду динара, а годишња 8.000 – вели Сарић, додајући да је просечна дубина језера 1,8 метара, а да се простире на површини од око два и по хектара.
Премда сваке године порибљавају, кад упецају неку од риба, тачно знају која је „дођош”, а која „староседелац” (или „старопливалач”).
– Срећом, немамо тзв. американце (цверглане). Али имали смо проблем са сомовима и једног смо ухватили, имао је преко 60 кила, али сад су се умирили, ваљда имају довољно ситне рибе. Иначе, не можеш да ухватиш шарана од сома – напомиње наш саговорник.
Да им није успешне сарадње са Месном заједницом, а и да се чланови и љубитељи пецања не држе заједно како доликује, тешко да би ово Друштво имало могућности да одржава читав комплекс на завидном нивоу, или да сваког месеца баца 800 килограма креча у воду. Не би имали ни два запослена задужена за одржавање, па самим тим не би ни имали задовољавајући посету која им је најбоља потврда да раде посао како треба! Само још кад би успели да привуку младеж, где би им крај био...