VELIKA VUĆINA VELIKA PRETNJA ZA VODENI SVET, KAKO MU POMOĆI Rastinje uz obalu, manje ribolova, izbegavanje poribljavanja

U danima kada temperatura vazduha prelazi 35 stepeni, mnogi spas od vrućine traže pored reka, jezera i bara. I dok je čoveku osveženje lako dostupno, ribama i ostalim vodenim organizmima visoke temperature mogu biti pogubne. Toplotni talasi sve češće ugrožavaju slatkovodni svet, a posledice mogu biti dugoročne i teške za sanaciju.

Kada voda postaje opasna po život?

Ribe su hladnokrvne životinje – njihova telesna temperatura zavisi od temperature okoline, odnosno vode. Kako voda postaje toplija, njen kapacitet za rastvaranje kiseonika opada. Manje kiseonika znači otežano disanje za ribe, koje ujedno zbog stresa i ubrzanog metabolizma troše ga još više. 

U sporotekućim i plitkim vodama, poput bara, rukavaca i stajaćih jezera, situacija je najkritičnija. Ove vodene površine se brzo zagrevaju, a u njima često dolazi do „cveta“ algi koje noću troše kiseonik, dodatno pogoršavajući uslove za život. Reke sa bržim tokom imaju nešto stabilnije uslove, jer je voda hladnija i stalno se meša, ali i one su sve češće pogođene smanjenjem protoka tokom sušnih perioda.

Koje   vrste su najugroženije?

Najveći rizik trpe hladnovodne vrste kao što su salmonide, potočna pastrmka, mladica i lipljan. One prirodno žive u bistrim, hladnim planinskim rekama i svako duže izlaganje temperaturama iznad 20–22° C može biti pogubno. U stajaćim vodama ugrožene su i vrste koje inače bolje podnose toplotu, poput šarana, linjaka, babuške, naročito mlađi primerci. Kada voda postane „teška“ –topla, zagađena i bez kiseonika – čak i najizdržljivije vrste ugibaju.

Reč stručnjaka

-Ribe su organizmi koji direktno zavise od temperature i hemijskog sastava vode. Kada temperatura pređe 25 stepeni, količina rastvorenog kiseonika naglo opada, a to može imati kobne posledice za mnoge vrste. Posebno su ugrožene mladice, lipljani i potočne pastrmke, ali i šaranske vrste u plitkim jezerima nisu pošteđene - kaže dr Milan Rajić, ihtiolog sa Instituta za zaštitu prirode Srbije. -Jednostavne mere, kao što su pošumljavanje obala, obustava ribolova tokom toplotnih talasa i obezbeđivanje minimalnog protoka vode u rekama, mogu značajno pomoći da se ublaže posledice klimatskih promena na slatkovodne organizme.

Kako pomoći ribama i vodenom svetu?

Stručnjaci i ekolozi savetuju nekoliko konkretnih koraka: Održavanje vegetacije uz obale – drveće i šiblje obezbeđuju hlad, snižavaju temperaturu vode i štite životnu sredinu.

Smanjenje zahvatanja vode za navodnjavanje tokom najtoplijih dana – kako bi se očuvao minimalni vodeni protok.
Privremena zabrana ribolova u najugroženijim zonama tokom ekstremnih vrućina.

Izbegavanje poribljavanja i drugih intervencija koje dodatno opterećuju vodene sisteme. Tokom ekstremno toplih dana, pecanje nije samo sport – već i pitanje etike. Ribe su tada pod velikim stresom i njihovo preživljavanje nakon puštanja nazad u vodu je drastično smanjeno.