ВЕЛИКА ВУЋИНА ВЕЛИКА ПРЕТЊА ЗА ВОДЕНИ СВЕТ, КАКО МУ ПОМОЋИ Растиње уз обалу, мање риболова, избегавање порибљавања

У данима када температура ваздуха прелази 35 степени, многи спас од врућине траже поред река, језера и бара. И док је човеку освежење лако доступно, рибама и осталим воденим организмима високе температуре могу бити погубне. Топлотни таласи све чешће угрожавају слатководни свет, а последице могу бити дугорочне и тешке за санацију.

Када вода постаје опасна пo живот?

Рибе су хладнокрвне животиње – њихова телесна температура зависи од температуре околине, односно воде. Како вода постаје топлија, њен капацитет за растварање кисеоника опада. Мање кисеоника значи отежано дисање за рибе, које уједно због стреса и убрзаног метаболизма троше га још више. 

У споротекућим и плитким водама, попут бара, рукаваца и стајаћих језера, ситуација је најкритичнија. Ове водене површине се брзо загревају, а у њима често долази до „цвета“ алги које ноћу троше кисеоник, додатно погоршавајући услове за живот. Реке са бржим током имају нешто стабилније услове, јер је вода хладнија и стално се меша, али и оне су све чешће погођене смањењем протока током сушних периода.

Које   врсте су најугроженије?

Највећи ризик трпе хладноводне врсте као што су салмониде, поточна пастрмка, младица и липљан. Оне природно живе у бистрим, хладним планинским рекама и свако дуже излагање температурама изнад 20–22° Ц може бити погубно. У стајаћим водама угрожене су и врсте које иначе боље подносе топлоту, попут шарана, лињака, бабушке, нарочито млађи примерци. Када вода постане „тешка“ –топла, загађена и без кисеоника – чак и најиздржљивије врсте угибају.

Реч стручњака

-Рибе су организми који директно зависе од температуре и хемијског састава воде. Када температура пређе 25 степени, количина раствореног кисеоника нагло опада, а то може имати кобне последице за многе врсте. Посебно су угрожене младице, липљани и поточне пастрмке, али и шаранске врсте у плитким језерима нису поштеђене - каже др Милан Рајић, ихтиолог са Института за заштиту природе Србије. -Једноставне мере, као што су пошумљавање обала, обустава риболова током топлотних таласа и обезбеђивање минималног протока воде у рекама, могу значајно помоћи да се ублаже последице климатских промена на слатководне организме.

Како помоћи рибама и воденом свету?

Стручњаци и еколози саветују неколико конкретних корака: Одржавање вегетације уз обале – дрвеће и шибље обезбеђују хлад, снижавају температуру воде и штите животну средину.

Смањење захватања воде за наводњавање током најтоплијих дана – како би се очувао минимални водени проток.
Привремена забрана риболова у најугроженијим зонама током екстремних врућина.

Избегавање порибљавања и других интервенција које додатно оптерећују водене системе. Током екстремно топлих дана, пецање није само спорт – већ и питање етике. Рибе су тада под великим стресом и њихово преживљавање након пуштања назад у воду је драстично смањено.