OPASNOST U KUHINJI: Ovih pet namirnica može postati otrovno – ne jedite ih ako su sumnjive ili im je istekao rok
Namirnice koje čuvamo u ostavi znatno olakšavaju svakodnevnu pripremu obroka, ali to ne znači da imaju neograničen rok trajanja. Iako se mnogi proizvodi mogu bezbedno koristiti i nakon datuma navedenog na ambalaži, postoje izuzeci koji, naročito ako nisu pravilno skladišteni, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
Važno je, pre svega, razlikovati oznake „najbolje upotrebiti do“ i „upotrebljivo do“. Prva se odnosi uglavnom na kvalitet namirnice. Proizvodi poput testenine, kafe ili konzervirane hrane nakon tog datuma mogu izgubiti deo ukusa, mirisa ili teksture, ali i dalje mogu biti bezbedni ako su pravilno čuvani i nemaju znakove kvarenja.
Oznaka „upotrebljivo do“, međutim, odnosi se na bezbednost i stavlja se na hranu koja se brzo kvari. Konzumiranje takvih proizvoda nakon navedenog datuma može predstavljati neposredan rizik po zdravlje.
Kvarenje hrane izazivaju bakterije, plesni i kvasci. Neki od ovih mikroorganizama samo menjaju izgled, ukus i miris namirnice, dok patogene bakterije mogu izazvati ozbiljno trovanje praćeno grčevima, prolivom, mučninom i povraćanjem.
Činjenica da se neka namirnica smatra dugotrajnom ne znači da može trajati zauvek, naročito ako je izložena vlazi, toploti ili vazduhu. Posebnu pažnju treba obratiti na sledećih pet vrsta proizvoda.
Brašno
Iako se čuva u ostavi i naizgled deluje bezopasno, brašno je sirova namirnica. Žitarice od kojih se proizvodi rastu na otvorenim poljima i mogu biti izložene bakterijama kao što su ešerihija koli i salmonela.
Mlevenje i izbeljivanje brašna ne uništavaju nužno ove mikroorganizme. Zato jedenje sirovog testa ili smese za kolače može biti opasno. Bakterije se uništavaju tek odgovarajućom termičkom obradom, odnosno pečenjem ili kuvanjem.
Različite vrste brašna nemaju isti rok trajanja. Integralno pšenično brašno, zbog većeg udela prirodnih ulja, brže se kvari i u ostavi bi ga trebalo potrošiti u roku od tri do šest meseci. Belo brašno može trajati od šest meseci do godinu dana.
Bez obzira na datum na ambalaži, pre upotrebe proverite izgled i miris. Sveže belo brašno trebalo bi da ima ujednačenu kremastu boju i neutralan miris. Ako je postalo sivo ili žućkasto, ima vlažne grudvice, tragove plesni ili neprijatan kiseo i užegao miris, treba ga odmah baciti.
Pirinač
I sirov i kuvan pirinač može predstavljati rizik ako se nepravilno čuva. Sirov pirinač često sadrži spore bakterije Bacillus cereus, koje mogu preživeti kuvanje.
Ako se kuvani pirinač predugo ostavi na sobnoj temperaturi, spore se mogu aktivirati, a bakterije razmnožiti i stvoriti toksine koji izazivaju trovanje hranom. Zbog toga kuvani pirinač treba što pre ohladiti, staviti u frižider i potrošiti u kratkom roku.
Sirov beli pirinač može trajati i do dve godine ako je dobro zatvoren i čuvan na suvom mestu. Smeđi pirinač ima kraći rok jer sadrži više ulja u mekinjama, pa se obično može čuvati oko godinu dana. Nakon otvaranja pakovanja, rok trajanja se skraćuje.
Formula za odojčad
Kada je reč o mlečnoj formuli za bebe, ne treba praviti nikakav kompromis. Datum označen kao „upotrebljivo do“ mora se strogo poštovati.
Proizvođači do tog datuma garantuju nutritivnu vrednost i zdravstvenu ispravnost proizvoda. Nakon isteka roka može doći do smanjenja količine važnih hranljivih materija, ali i do bakterijske kontaminacije, koja može biti naročito opasna za osetljiv imunski sistem odojčeta.
Neotvorena pakovanja treba čuvati na hladnom i suvom mestu u kući, a nikada u garaži, automobilu ili na otvorenom. Otvoreno pakovanje praha obično treba potrošiti u roku navedenom na deklaraciji, najčešće unutar mesec dana, i čuvati ga dobro zatvorenog na suvom mestu. Ne treba ga držati u frižideru jer vlaga može oštetiti prah.
Krompir
Krompir je svestrana namirnica, ali ne traje onoliko dugo koliko mnogi misle. U dobrim uslovima, na hladnom, suvom i tamnom mestu, može se čuvati nekoliko nedelja, ponekad i do dva meseca.
Krompir koji se pokvari obično postaje mekan, plesniv, zelen ili razvija velike klice. Pozeleneli delovi i klice mogu sadržati povećanu količinu glikoalkaloida, među kojima je i solanin.
Unošenje veće količine ovih materija može izazvati mučninu, povraćanje, proliv, bolove u stomaku, glavobolju i neurološke tegobe. Jako pozeleneo, gorak, mekan ili proklijao krompir najbezbednije je baciti.
Oštećene konzerve
Konzervirana hrana može trajati godinama, ali samo ako je ambalaža neoštećena i pravilno čuvana. Udubljenja, rđa, curenje i izlaganje visokim temperaturama mogu drastično smanjiti bezbednost proizvoda.
Rđa može stvoriti sitne otvore kroz koje bakterije ulaze u konzervu. Duboka udubljenja, naročito na poklopcu, dnu ili spojevima, mogu oštetiti hermetički zatvarač i omogućiti kontaminaciju.
Posebno su opasne naduvene konzerve, one koje cure, šište prilikom otvaranja ili iz kojih sadržaj naglo izbija. Takve promene mogu ukazivati na prisustvo bakterije Clostridium botulinum, koja izaziva botulizam – retko, ali potencijalno smrtonosno oboljenje.
Sadržaj sumnjive konzerve ne treba probati, čak ni u maloj količini. Proizvod treba baciti tako da ne dođe u kontakt sa ljudima ili životinjama.
Kod svih namirnica treba obratiti pažnju na datum, ali i na uslove čuvanja, miris, boju, teksturu i izgled ambalaže. Ako postoji sumnja u ispravnost hrane, najsigurnije pravilo glasi: ne probavajte je – bacite je.