I POVRĆE MOŽE PONOSNO STAJATI U CENTRU TANJIRA Probajte domaći grčki recept – fasolakiju POSLUŽENA TOPLA, SA KRIŠKOM HRSKAVOG HLEBA, DEMONSTRIRA VEŠTINU MEDITERANSKOG NAČINA KUVANJA
Mediteranski način ishrane često se slavi kao jedan od najzdravijih na svetu.
Bogat povrćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i aromatičnim biljem, nije povezan samo sa dugovečnošću i manjim rizikom od hroničnih bolesti, već i dokazuje da zdrava hrana može biti ukusna i zasitna. Ono što ovu kuhinju čini tako posebnom je njena sposobnost da skromno sezonsko povrće pretvori u jela bogata ukusom i ispunjena toplinom.
Ovde u Srbiji, ljudi i dalje vole domaća jela, ali kuvanje je postalo ređe, a meso često dominira trpezom. Variva su veliki deo naše tradicije, ali se danas često previše oslanjaju na meso, kako bi dobila punoću i bogatstvo ukusa.
Grčka fasolakija nam pokazuje da može i drugačije – da se samo sa povrćem, mahunarkama, biljem i maslinovim uljem može postići isti bogatstvo ukusa i sitost, ali na za stomak lakši i zdraviji način.
Fasolakija je klasik grčke kuhinje. Suštinski to je varivo od povrća, gde se boranija polako krčka u bogatom sosu od paradajza, sa lukom, belim lukom, drugim povrćem i obiljem maslinovog ulja. Ukusi se produbljuju dok se povrće zajedno kuva, stvarajući kremasto i bogato jelo koje deluje rustično. Poslužena topla, sa kriškom hrskavog hleba, fasolakija divno demonstrira veštinu mediteranskog načina kuvanja – da pruži osećaj doma, a bez upotrebe mesa.
Fasolakija je definitivno više od recepta – to je slavlje sezonskih namirnica, jednostavnosti i moći biljaka (ovu magiju sam i lično proverila, jer sam probala autentičnu fasolakiju u grčkom seocetu na ostrvu Krfu).
Recept za fasolakiju – Grčko kuvano jelo od boranije sa povrćem
Sastojci:
- 500 g zelene boranije (sveže ili zamrznute)
- 1 velika glavica luka, sitno iseckana
- 2-3 čena belog luka, sitno iseckana
- 1 kašika paste od paradajza iz tube
- 400 g konzervisanog seckanog paradajza (ili 4 sveža paradajza, sitno iseckana)
- 4 kašike maslinovog ulja
- 1 veća šargarepa, isečena na tanje kolutove
- 2 srednja krompira, isečena na krupnije (sitne kockice bi se raspale tokom kuvanja)
- 1 kašičica sušenog origana
- ½ kašičice suve nane i ¼ kašičice cimeta
- šaka svežeg peršuna, iseckanog (dodaje se na kraju)
- so i biber, po ukusu
- prstohvat šećera (za balansiranje kiselosti paradajza)
-
voda ili bujon od povrća (količina po potrebi).
Priprema
Zagrejte maslinovo ulje u širokoj šerpi i dinstajte luk dok ne omekša i ne postane zlatan.
Dodajte beli luk i kuvajte još minut.
Umešajte isečenu šargarepu i krompir, pa prodinstajte povrće zajedno oko pet minuta da počne polako da omekšava.
Umešajte pastu od paradajza, pa mešajte da se polako karamelizuje na vatri zajedno sa povrćem.
Sada dodajte i paradajz iz konzerve (ili sveži naseckan paradajz, a može i mešano), origano, nanu, cimet i prstohvat šećera.
Odmah potom dodajte i boraniju i šolju vode ili povrtne supe (od povrtne kocke), pa začinite solju i biberom.
Kada jelo provri, kuvajte ga na tišoj vatri lagano 50-60 minuta, kako bi se svi ukusi fino povezali. Po potrebi dolivajte malo vode, da dobijete gustinu jela po svom ukusu (Grci ga prave gusto, bez mnogo vode).
Na kraju kuvanja, probajte, začinite dodatno po potrebi i umešajte u jelo svež naseckan peršun – on će dodatno osvežiti jelo (i prelijte sa još malo dobrog maslinovog ulja, ako želite).
Poslužite uz kriške svežeg hleba za umakanje u sos (tako Grci rade) i kriške limuna – imaju običaj da iscede malo preko jela u tanjiru (celu pripremu možete videti na priloženom videu sa Instagrama).
Nutritivne prednosti fasolakije
Pored izvanrednog ukusa, fasolakija je i nutritivna riznica, zahvaljujući svojim glavnim sastojcima.
Boranija: Ova hrskava mahunarka je fantastičan izvor vitamina i minerala. Bogata je vitaminom K, koji je neophodan za zdravlje kostiju i zgrušavanje krvi, a takođe pruža dobru dozu vitamina C i vitamina A, moćnih antioksidanata koji jačaju imuni sistem i podržavaju zdravlje očiju. Boranija je takođe odličan izvor dijetetskih vlakana, koja pomažu varenje, promovišu zdravlje creva i regulišu nivo šećera u krvi.
Paradajz: Crvena boja paradajza podstiče od likopena, moćnog antioksidansa koji se izuzetno ceni u mediteranskoj kuhinji. Likopen se povezuje sa smanjenim rizikom od određenih vrsta raka, posebno raka prostate, a takođe može da podrži zdravlje srca pomažući u snižavanju lošeg (LDL) holesterola.
Zanimljivo je da telo apsorbuje više likopena iz kuvanog paradajza nego iz sirovog, što ovo jelo čini posebno efikasnim načinom da iskoristite njegove prednosti. Paradajz takođe pruža značajnu količinu vitamina C, kalijuma i folata.
Maslinovo ulje: Kao kamen temeljac mediteranske ishrane, maslinovo ulje nije samo mast za kuvanje, već je ključ ukusa i zdravlja. Primarno se sastoji od mononezasićenih masti (posebno oleinske kiseline), koje su poznate po tome da štite srce.
Ekstradevičansko maslinovo ulje, posebno, sadrži moćne antioksidante nazvane polifenoli, koji imaju antiinflamatorna svojstva i mogu pomoći u zaštiti tela od hroničnih bolesti. Njegove zdrave masti takođe pomažu telu da apsorbuje vitamine rastvorljive u mastima i antioksidante iz povrća, kao što je likopen iz paradajza, čineći celo jelo još hranljivijim.
Fasolakija dokazuje da povrće može ponosno stajati u centru tanjira. To je jelo koje hrani telo, teši dušu i donosi zrake mediteranskog sunca na naš sto – dokazujući da meso nije uvek neophodno da bi se skuvao ručak koji pruža osećaj doma.
