BEZ NJE MNOGI NE ZAPOČINJU DAN, UZ NJU RAZGOVORI LAKŠE TEKU, ONA NAS BUDI, U NJOJ UŽIVAMO Danas je Svetski dan turske kafe

Njena jedinstvena priprema i način serviranja, zajedno sa društvenim i istorijskim značajem, čine ovo piće neizostavnim iskustvom za svakog posetioca Turske. 

Turska kafa je 2013. godine uvrštena na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, a od tada se 5. decembar, datum ovog priznanja, zvanično obeležava kao Svetski dan turske kafe. Međutim, ove godine turska kafa je još jednom potvrdila svoj kulturni i istorijski značaj na globalnom nivou time što je postala prvi tradicionalni naziv proizvoda iz Turske zvanično registrovan u Evropskoj uniji.

Ne postoji bolje mesto za uživanje u savršeno penastoj šoljici turske kafe nego u Turskoj, gde svaki gutljaj priča priču o tradiciji i gostoprimstvu. Možda će vas ovaj bezvremenski napitak inspirisati da na naredno putovanje krenete baš u ovu zemlju. 

Šoljica kafe obavezuje na 40 godina prijateljstva

Turska kafa ima istoriju dužu od 500 godina. U Osmansko carstvo stigla je preko Jemena u 16. veku i brzo osvojila srca ljudi, što je dovelo do otvaranja prvih kafana u kojima su se vodili dugi razgovori. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je turska kafa pronašla put i do domova, postajući dragocena turska tradicija. Uvidevši njenu sve veću popularnost, trgovci su počeli da prenose zrna kafe preko granica, pa je tako stigla i do Evrope, postavljajući temelje evropskoj kulturi kafe.

Osim bogatog ukusa, turska kafa je oduvek bila dragocen ritual povezivanja koji ujedinjuje prijatelje i porodice. Nekada služena uglavnom posle obroka, ubrzo je postala nezaobilazna na veridbama, svečanim okupljanjima i verskim praznicima. Nuditi tursku kafu predstavlja bezvremenski gest gostoprimstva i topline, što najbolje opisuje poslovica: „Šoljica kafe obavezuje na 40 godina prijateljstva.“

Tajna jedinstvenog ukusa: Neizmenjena priprema

Ono što tursku kafu čini posebnom nije samo njena moć da zbližava ljude, već i autentična kultura koju nosi, od pripreme do opuštenog ispijanja. Reč je o jednom od najstarijih načina pripreme kafe koji se i danas koristi, predstavljajući održivo kulinarsko nasleđe Turske. Fino mlevena pržena zrna kuvaju se sa hladnom vodom i šećerom po želji u malom lončetu koje se zove džezva, a zatim se polako zagrevaju dok se ne formira savršena pena. U Turskoj ćete često čuti pitanje: „Kakvu kafu želite?“ – bez šećera, blago slatku, srednje slatku ili slatku.

Turska kafa razlikuje se i po talogu i bogatoj peni, kao i po načinu serviranja. Za razliku od moderne kafe koja se često pije iz papirnih čaša u brzom ritmu dana, turska kafa tradicionalno se služi u malim porcelanskim šoljicama, uz čašu vode i komadić ratluka. 

Ukus i prezentacija koji su jedinstveni

Putujući kroz različite regije Turske, susrešćete se sa raznovrsnim interpretacijama turske kafe. Na Egejskoj obali možete uživati u kafi nežno aromatizovanoj mastikom, lokalnim specijalitetom koji potiče od poznatih stabala mastike. U Gazijantepu probajte menengič kafu, napravljenu od zrna drveta Pistacia terebinthus, koja takođe ima oznaku geografskog porekla registrovanu u EU. U istočnim provincijama kao što su Šanliurfa i Mardin, obavezno probajte mirru, jaču i intenzivniju verziju kafe koja odražava duboko ukorenjene tradicije regiona. 

U Turskoj možete uživati u ukusnoj šoljici kafe gotovo svuda. Bilo posle obroka ili uz čuvene poslastice poput baklave i ratluka, ovaj prijatan napitak pratiće vaše razgovore. Kada ispijete kafu, talog koji ostane u šoljici često se koristi za gledanje u sudbinu, tradiciju poznatu kao taseografija. Ne zaboravite da se zabavite tumačeći oblike u talogu i praveći svoja mala predviđanja. 

Ona.rs