БЕЗ ЊЕ МНОГИ НЕ ЗАПОЧИЊУ ДАН, УЗ ЊУ РАЗГОВОРИ ЛАКШЕ ТЕКУ, ОНА НАС БУДИ, У ЊОЈ УЖИВАМО Данас је Светски дан турске кафе

Њена јединствена припрема и начин сервирања, заједно са друштвеним и историјским значајем, чине ово пиће неизоставним искуством за сваког посетиоца Турске. 

Турска кафа је 2013. године уврштена на Унеско листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а од тада се 5. децембар, датум овог признања, званично обележава као Светски дан турске кафе. Међутим, ове године турска кафа је још једном потврдила свој културни и историјски значај на глобалном нивоу тиме што је постала први традиционални назив производа из Турске званично регистрован у Европској унији.

Не постоји боље место за уживање у савршено пенастој шољици турске кафе него у Турској, где сваки гутљај прича причу о традицији и гостопримству. Можда ће вас овај безвременски напитак инспирисати да на наредно путовање кренете баш у ову земљу. 

Шољица кафе обавезује на 40 година пријатељства

Турска кафа има историју дужу од 500 година. У Османско царство стигла је преко Јемена у 16. веку и брзо освојила срца људи, што је довело до отварања првих кафана у којима су се водили дуги разговори. Није прошло много времена пре него што је турска кафа пронашла пут и до домова, постајући драгоцена турска традиција. Увидевши њену све већу популарност, трговци су почели да преносе зрна кафе преко граница, па је тако стигла и до Европе, постављајући темеље европској култури кафе.

Осим богатог укуса, турска кафа је одувек била драгоцен ритуал повезивања који уједињује пријатеље и породице. Некада служена углавном после оброка, убрзо је постала незаобилазна на веридбама, свечаним окупљањима и верским празницима. Нудити турску кафу представља безвременски гест гостопримства и топлине, што најбоље описује пословица: „Шољица кафе обавезује на 40 година пријатељства.“

Тајна јединственог укуса: Неизмењена припрема

Оно што турску кафу чини посебном није само њена моћ да зближава људе, већ и аутентична култура коју носи, од припреме до опуштеног испијања. Реч је о једном од најстаријих начина припреме кафе који се и данас користи, представљајући одрживо кулинарско наслеђе Турске. Фино млевена пржена зрна кувају се са хладном водом и шећером по жељи у малом лончету које се зове џезва, а затим се полако загревају док се не формира савршена пена. У Турској ћете често чути питање: „Какву кафу желите?“ – без шећера, благо слатку, средње слатку или слатку.

Турска кафа разликује се и по талогу и богатој пени, као и по начину сервирања. За разлику од модерне кафе која се често пије из папирних чаша у брзом ритму дана, турска кафа традиционално се служи у малим порцеланским шољицама, уз чашу воде и комадић ратлука. 

Укус и презентација који су јединствени

Путујући кроз различите регије Турске, сусрешћете се са разноврсним интерпретацијама турске кафе. На Егејској обали можете уживати у кафи нежно ароматизованој мастиком, локалним специјалитетом који потиче од познатих стабала мастике. У Газијантепу пробајте мененгич кафу, направљену од зрна дрвета Pistacia terebinthus, која такође има ознаку географског порекла регистровану у ЕУ. У источним провинцијама као што су Шанлиурфа и Мардин, обавезно пробајте mirru, jaču и интензивнију верзију кафе која одражава дубоко укорењене традиције региона. 

У Турској можете уживати у укусној шољици кафе готово свуда. Било после оброка или уз чувене посластице попут баклаве и ратлука, овај пријатан напитак пратиће ваше разговоре. Када испијете кафу, талог који остане у шољици често се користи за гледање у судбину, традицију познату као тасеографија. Не заборавите да се забавите тумачећи облике у талогу и правећи своја мала предвиђања. 

Ona.rs