KROZ MOJE PERO: Dodir pre nestanka
Tekst „Dodir pre nestanka” je izmišljena i originalna autorska priča, inspirisana motivima knjige „Oniksna oluja”, autorke Rebeke Jaros.
Nije hteo da je napusti. Bila je sve što je ikada želeo da ima. Bila je mir, podrška, stabilnost, uteha i nada, ali ni to nije bilo dovoljno. Znao je da, ako sada ne ode, dovodi ne samo njen život u opasnost, već i živote svih ljudi koji su joj značili sve. Ali moralo je tako da bude. Ostavio joj je samo jedno pismo, u nadi da će kad-tad pronaći put do njega i da će im se putevi ponovo ukrstiti kada opasnost iščezne i kada ponovo bude mogao da dodirne njenu svilenkastu kožu koju je toliko obožavao.
Moja svetlosti,
Oprosti mi ovaj pozdrav. Nikada nisam mislio da će doći do ovoga, ali nadam se da razumeš ono što osećam. Misli su mi zbrkane, ali umem da osetim opasnost. Sve što sam želeo bilo je da se nikada ne rastanemo, a ipak se to dogodilo. Morao sam to da uradim. Ovo zlo u meni ne prestaje da me izjeda iznutra, a nikada sebi ne bih oprostio sve ono što znam da bih mogao da ti učinim ako dopustim da ode predaleko. Ovo me boli više od prostrelne rane iznad mog srca koju sam zadobio na prijemu kadeta u ovu prokletu školu. Krvničko davljenje onog izobličenog demona neće biti ništa u poređenju s ovim, ali spreman sam na taj rizik, a moraš biti i ti. Jedino što ti je oduvek bilo važno jeste da zaštitiš ljude koje voliš, a meni da zaštitim tebe. Tvoja patnja bi me uništila. Ostavljam ti ovaj prsten i obećanje da ćemo se ponovo sresti kada ova strahota prestane da mi struji venama, samo te molim, nemoj odustati od nas, jer znam da ja nikada neću. Ne dozvoli da te sprže munje koje su ti podarene na rođenju i zapamti da je samo telo krhko. Ti si nesalomiva.
Nemoj danas umreti.
Tvoj voljeni
Drhtavim rukama ostavio je presavijenu hartiju na noćnom stočiću kraj kreveta, u njihovoj zajedničkoj sobi studentskog doma. Osetio je onaj poznati miris slatkaste vanile kada se, okrenut ka krevetu, nagnuo i usnama dotakao njeno usnulo lice, previše bezbrižno za tako surov svet. A onda je osetio pritisak u grudima i nešto vrelo kako mu se sliva niz lice. Suza, koja nikada ranije nije potekla, sada je klizila niz njegov obraz, dok je nečujno koračao ka vratima, ostavljajući za sobom svet, ostavljajući za sobom nju.
Ivana Japundža
