Leči tugu, štiti od zlih sila! EVO ZAŠTO SU NAŠI PRECI VEROVALI U MOĆ KANTARIONA U cvetovima „GOSPINE TRAVE“ krije se NAJVEĆA moć Sunca

U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
 

Kantarion (Hypericum perforatum) u narodu je poznat i kao „gospina trava“. Njegovi cvetovi beru se u vreme oko Petrovdana, kada se, verovalo se, u njima nalazi najveća moć sunca. Tada se i spremao poznati kantarionov melem – cvetovi potopljeni u maslinovo ulje davali su crvenkasto ulje koje je služilo za rane, opekotine i ubode.
 

Lek za dušu
 

Osim što je bio neizostavan u narodnim apotekama, kantarion se koristio i kao „lek za tugu“. U mnogim selima čaj od kantariona pio se kod nesanice, straha i potištenosti. Stariji su govorili: „Popij kantarion, pa će ti srce biti lakše.“ Danas znamo da kantarion sadrži supstance koje deluju antidepresivno, a narod je to osećao instinktivno vekovima unazad.

Zaštita od zlih sila
 

Kantarion je imao i magijsku moć u narodnim verovanjima. Grančice kantariona stavljale su se u kuću ili preko vrata da štite od uroka i nesreće. U nekim krajevima devojke su ga stavljale pod jastuk uoči Petrovdana, verujući da će im u snu pokazati budućeg muža.

Biljka iz narodne apoteke

Od kantariona se pripremaju čajevi, melemi i ulje. Čaj se pio za stomačne tegobe i kao sredstvo za smirenje, dok je ulje bilo najpoznatije kao lek za spoljašnje povrede. U narodnoj medicini važilo je pravilo: „Ako ne znaš šta da daš bolesniku – daj mu kantarion.“

Nasleđe kantariona

Iako ga danas nalazimo i u apotekama u obliku kapsula, kantarion je ostao duboko vezan za tradiciju srpskog sela. Njegovi žuti cvetovi i crveno ulje i dalje podsećaju da priroda u sebi nosi lekove koji su hranili i lečili generacije pre nas, piše portal Lepote Srbije.