OkoTVoko: Godine prolaze nervoznim korakom

Jedan je od retkih da drži do vrednosti starih dobrih vremena. Lepo je objasnio što su mu ćerke drugačije od njega - takva su nova deca. Svi smo ih razmazili. On apsolutno drži titulu zvezde svih vremena i čoveka koji ima najviše lepih pesama u karijeri. Zdravko Čolić uspeva vešto da se sakrije od „Paparaco lova”, iako su i njega hvatali u Košutnjaku. Takav je posao. Neke od najlepših pesama za Zdravka Čolića je napravio Momčilo Bajagić Bajaga, kao na primer „Afrika”, „Tvoje oči”, „Okano”, „Na ovaj dan”. Bajaga je ulepšao mnogim Novosađanima kraj maja na koncertu koji je održao u dvorani Spens. 

Nije lepo od tabloidnih novinara što saleću Momčila Bajgića Bajagu po aerodroma. Ako se neko usudi i da im se suprotstavi kao što je to učinio Željko Šašić, stigne ga tabloidna kazna. Ovde se odavno izgubilo i poštovanje za starije i poštovanje za minuli rad. Pojedinci se obraćaju Bajagi na Tašu kao da su sa njim ovce čuvali. Nije Momčilo isto što i  čovek koji je pevao „Dvesta na sat”. Nije to ista priča, niti je to isti film. Ne žele svi publicitet po svaku cenu. Željko Šašić doživi da na njegovoj pres konferenciji da glavna tema bude da li će mu na koncert doći Sonja Šašić. Da li je to tema za čoveka koji peva tri decenije, koji je pokazao koliki je talenat u šou programu „Tvoje lice zvuči poznato”?!

Sa novinarima je ratovao i Vlado Georgiev, koji gleda da se kloni tabloidnih medija. Čim te uzmu na zub i na nišan - gotov si. Dobiješ sve moguće dijagnoze i etikete. Svoj prvi nastup Georgiev je imao baš kod mene na NS plusu i pevao je „Južnjake” i „Kad bi samo ljubit znala”. Tada nije imao nijednu svoju pesmu, ali ja sam ga video na moru u Žanjicama i poželeo da bude moj gost. 

Zdravko, Bajaga, Vlado su baština naše masovne kulture ne treba da ih proganjamo, da se bavimo njihovim privatnim životima, jer Srbija je puna ljudi koji bi napravili svakavu aferu samo da uđu u tabloidno kolo. Nema te sramote, psovke, primitivizma koji ne bi uradili da bar na sekund budu slavni. Ljude, koje region obožava, mi pljujemo. I nema ih dovoljno na televiziji. 

U toku je velika smena generacija. Dolaze mlađe snage. Dolaze neki novi klinci. Pitanje je da li će imati toliko pesama koliko imaju ovi izvođači! Umetnik može i da ima neki porok i to se uvek tolerisalo ako se ponašaju prijatno i prema sedmoj sili su ok. Ali, fitilj kod svih je sve kraći i kraći jer živimo u nekim histeričnim vremenima gde je bitna samo televizijska ili video vest, koja će se brže zaboraviti nego što je nastala. Sad su mediji krenuli da se bave i prljavim vešom porodica poznatih. Počeli su da zadiru u imovinsko stanja i nasledstva. Zdravstveno stanje odavno nije tajna. Presretali su se najveći glumci ispred bolnica i bili su proganjani iako su dobijali stravične dijagnoze. Očigledno ovde više ništa nije svetinja ni nečije fizičko, ni psihičko stanje. Romantiku ćemo slušati samo u pesmama ovih pevača jer „godine prolaze nervoznim korakom... jesmo li sretniji, jesmo pametniji”? To nek nam odgovori veštačka inteligencija...

Aleksandar Filipović