ОкоТВоко: Године пролазе нервозним кораком

Један је од ретких да држи до вредности старих добрих времена. Лепо је објаснио што су му ћерке другачије од њега - таква су нова деца. Сви смо их размазили. Он апсолутно држи титулу звезде свих времена и човека који има највише лепих песама у каријери. Здравко Чолић успева вешто да се сакрије од „Папарацо лова”, иако су и њега хватали у Кошутњаку. Такав је посао. Неке од најлепших песама за Здравка Чолића је направио Момчило Бајагић Бајага, као на пример „Африка”, „Твоје очи”, „Окано”, „На овај дан”. Бајага је улепшао многим Новосађанима крај маја на концерту који је одржао у дворани Спенс. 

Није лепо од таблоидних новинара што салећу Момчила Бајгића Бајагу по аеродрома. Ако се неко усуди и да им се супротстави као што је то учинио Жељко Шашић, стигне га таблоидна казна. Овде се одавно изгубило и поштовање за старије и поштовање за минули рад. Појединци се обраћају Бајаги на Ташу као да су са њим овце чували. Није Момчило исто што и  човек који је певао „Двеста на сат”. Није то иста прича, нити је то исти филм. Не желе сви публицитет по сваку цену. Жељко Шашић доживи да на његовој прес конференцији да главна тема буде да ли ће му на концерт доћи Соња Шашић. Да ли је то тема за човека који пева три деценије, који је показао колики је таленат у шоу програму „Твоје лице звучи познато”?!

Са новинарима је ратовао и Владо Георгиев, који гледа да се клони таблоидних медија. Чим те узму на зуб и на нишан - готов си. Добијеш све могуће дијагнозе и етикете. Свој први наступ Георгиев је имао баш код мене на НС плусу и певао је „Јужњаке” и „Кад би само љубит знала”. Тада није имао ниједну своју песму, али ја сам га видео на мору у Жањицама и пожелео да буде мој гост. 

Здравко, Бајага, Владо су баштина наше масовне културе не треба да их прогањамо, да се бавимо њиховим приватним животима, јер Србија је пуна људи који би направили свакаву аферу само да уђу у таблоидно коло. Нема те срамоте, псовке, примитивизма који не би урадили да бар на секунд буду славни. Људе, које регион обожава, ми пљујемо. И нема их довољно на телевизији. 

У току је велика смена генерација. Долазе млађе снаге. Долазе неки нови клинци. Питање је да ли ће имати толико песама колико имају ови извођачи! Уметник може и да има неки порок и то се увек толерисало ако се понашају пријатно и према седмој сили су ок. Али, фитиљ код свих је све краћи и краћи јер живимо у неким хистеричним временима где је битна само телевизијска или видео вест, која ће се брже заборавити него што је настала. Сад су медији кренули да се баве и прљавим вешом породица познатих. Почели су да задиру у имовинско стања и наследства. Здравствено стање одавно није тајна. Пресретали су се највећи глумци испред болница и били су прогањани иако су добијали стравичне дијагнозе. Очигледно овде више ништа није светиња ни нечије физичко, ни психичко стање. Романтику ћемо слушати само у песмама ових певача јер „године пролазе нервозним кораком... јесмо ли сретнији, јесмо паметнији”? То нек нам одговори вештачка интелигенција...

Александар Филиповић