OVO MORATE URADITI UOČI PETROVDANA da zlo ne pređe PRAG KUĆE! Jedan cvet, jedna vatra i jedna molitva

Petrovdan je praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu i svake godine se obeležava 12. jula. Jedna je od najposebnijih dana u crkvenom kalendaru tokom letnjih meseci i za njena se vezuju brojna verovana i običaji, a naročito se stavlja akcenat na one koje bi trebalo ispoštovati učio ovog velikog praznika pre Gospojinskog posta. Verovanje kaže da u toj noći priroda ćuti, vatra govori, a ono što čovek pomisli može se obistiniti.

Šta ne valja raditi uoči Petrovdana?

Ne valja se da se psuje, viče i diže galama. U kući treba da vlada mir, a sve što bi moglo da "uznemiri" praznik - treba da bude ostavljeno po strani. Veš se ne pere, kuća se ne mete, nema težih poslova. Umesto toga, domaćice pale sveću i tiho izgovaraju molitvu za zdravlje i mir u kući. Neki su stavljali grančicu bosiljka u vodu i njome umivali decu ujutru, verujući da ih tako štite od bolesti i zlog pogleda.

Šta je poželjno uraditi veče pre Petrovdana?

Paljenje lila i petrovdanske vatre

Najpre se pale petrovdanske vatre. Na brdima, livadama ili raskrsnicama, mladi prikupljaju granje i pale lomače koje osvetljavaju selo i šire miris dima. Oko ognja se okupljaju devojke i momci, pevaju narodne pesme, igraju kolo, a najhrabriji preskaču plamen. Veruje se da taj skok donosi zdravlje, snagu i čisti od svakog zla koje se možda zalepilo tokom godine.

Ova vatra nije samo razlog za zabavu i okupljanje, narod veruje da je ona granica između ljudi i zlih sila. U nekim krajevima u vatru se baca suvo bilje ili stari predmeti iz kuće koji "nosi lošu sreću", da izgore zajedno s prošlim brigama.

U večernjim satima 11. jula tradicionalno se pale lile, buktinje napravljene od kore divlje trešnje ili breze. Ovaj običaj posebno je prisutan u zapadnoj Srbiji i ima višestruko značenje – simbol je proslave, očišćenja, zaštite i obnove energije doma.

Lile pale deca i omladina, okupljaju se na raskrsnicama, trgovima i dvorištima, pevaju se pesme, skače se preko vatre, a u nekim krajevima se čak ide od kuće do kuće, uz šaljivo pretnje da će se “zapale staje” ako se ne dobije dar – sir, kajmak, mleko. Ponegde se peku poslastice i deli voće.

Simbolika ove vatre potiče iz hrišćanske tradicije: podseća na vremena kada su rimski carevi progonili i spaljivali hrišćane. Danas je to ritual koji osvetljava zajedništvo i duh predaka.

Cvet petrovac

Najstariji ukućanin 11. jula bere po jedan cvet petrovca za svakog člana domaćinstva. Ti cvetovi se potom zabadaju u zemlju, na skriveno mesto, gde ih niko ne sme dirati. Ujutru, pre nego što ga neko vidi, taj isti ukućanin odlazi da pogleda svaki cvet. Veruje se da:

•           ako cvet stoji uspravno – ta osoba će biti zdrava,

•           ako je klonuo – biće bolešljiva,

•           ako je uvenuo – osoba može umreti.

Devojke beru posebno cveće

Još pre nego što sunce zađe, devojke odlaze da beru bilje - kantarion, hajdučku travu, bosiljak, pelin, kamilicu. Važno je da se biljke beru u tišini i svečanom raspoloženju. Neke biljke se pletu u venčiće i ostavljaju na prozorima ili vratima, kao zaštita kuće. Ali najvažnije se ne bere zbog čaja, već zbog sna.

Devojke stavljaju grančicu kantariona ili bosiljka pod jastuk, verujući da će u Petrovdanskoj noći sanjati svog suđenog. San koji se te noći usni ne uzima se olako – tumači se pažljivo, jer se verovalo da "Petrovdan ne laže".

Jabuke "petrovače"

Naši preci su posebno obraćali pažnju u na običaj koji se tiče jabuka, posebno sorte “petrovača” koja sazreva upravo u ovo vreme.

Prema narodnom predanju, Sveti Petar deli jabuke deci na onom svetu. Zbog toga, do Petrovdana se ne jedu jabuke, naročito ne one prve, kako bi ih umrla deca "dole" dobila. U nekim delovima Banata, jabuke se na Petrovdan raznose komšijama "za dušu pokojnika", dok se ponegde odnose u crkvu na osvećenje.

Takođe, veruje se da onaj ko na Petrovdan udara jabukom o jabuku, priziva grad i nevreme, pa se izbegavaju i igre s ovim voćem.

Zmije

Kaže se da se na Petrovdansku noć sve zmije zavlače pod kamen i više se ne pojavljuju do kraja leta. Zbog toga se taj period smatra bezbednim za boravak u prirodi.

Stil