Стари обичај који чува дом од несреће!
ОВО МОРАТЕ УРАДИТИ УОЧИ ПЕТРОВДАНА да зло не пређе ПРАГ КУЋЕ! Један цвет, једна ватра и једна молитва
Ноћ уочи Петровдана испуњена је обичајима, веровањима и ритуалима и невероватним симболима.
Петровдан је празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу и сваке године се обележава 12. јула. Једна је од најпосебнијих дана у црквеном календару током летњих месеци и за њена се везују бројна верована и обичаји, а нарочито се ставља акценат на оне које би требало испоштовати учио овог великог празника пре Госпојинског поста. Веровање каже да у тој ноћи природа ћути, ватра говори, а оно што човек помисли може се обистинити.
Шта не ваља радити уочи Петровдана?
Не ваља се да се псује, виче и диже галама. У кући треба да влада мир, а све што би могло да "узнемири" празник - треба да буде остављено по страни. Веш се не пере, кућа се не мете, нема тежих послова. Уместо тога, домаћице пале свећу и тихо изговарају молитву за здравље и мир у кући. Неки су стављали гранчицу босиљка у воду и њоме умивали децу ујутру, верујући да их тако штите од болести и злог погледа.
Шта је пожељно урадити вече пре Петровдана?
Паљење лила и петровданске ватре
Најпре се пале петровданске ватре. На брдима, ливадама или раскрсницама, млади прикупљају грање и пале ломаче које осветљавају село и шире мирис дима. Око огња се окупљају девојке и момци, певају народне песме, играју коло, а најхрабрији прескачу пламен. Верује се да тај скок доноси здравље, снагу и чисти од сваког зла које се можда залепило током године.
Ова ватра није само разлог за забаву и окупљање, народ верује да је она граница између људи и злих сила. У неким крајевима у ватру се баца суво биље или стари предмети из куће који "носи лошу срећу", да изгоре заједно с прошлим бригама.
У вечерњим сатима 11. јула традиционално се пале лиле, буктиње направљене од коре дивље трешње или брезе. Овај обичај посебно је присутан у западној Србији и има вишеструко значење – симбол је прославе, очишћења, заштите и обнове енергије дома.
Лиле пале деца и омладина, окупљају се на раскрсницама, трговима и двориштима, певају се песме, скаче се преко ватре, а у неким крајевима се чак иде од куће до куће, уз шаљиво претње да ће се “запале стаје” ако се не добије дар – сир, кајмак, млеко. Понегде се пеку посластице и дели воће.
Симболика ове ватре потиче из хришћанске традиције: подсећа на времена када су римски цареви прогонили и спаљивали хришћане. Данас је то ритуал који осветљава заједништво и дух предака.
Цвет петровац
Најстарији укућанин 11. јула бере по један цвет петровца за сваког члана домаћинства. Ти цветови се потом забадају у земљу, на скривено место, где их нико не сме дирати. Ујутру, пре него што га неко види, тај исти укућанин одлази да погледа сваки цвет. Верује се да:
• ако цвет стоји усправно – та особа ће бити здрава,
• ако је клонуо – биће болешљива,
• ако је увенуо – особа може умрети.
Девојке беру посебно цвеће
Још пре него што сунце зађе, девојке одлазе да беру биље - кантарион, хајдучку траву, босиљак, пелин, камилицу. Важно је да се биљке беру у тишини и свечаном расположењу. Неке биљке се плету у венчиће и остављају на прозорима или вратима, као заштита куће. Али најважније се не бере због чаја, већ због сна.
Девојке стављају гранчицу кантариона или босиљка под јастук, верујући да ће у Петровданској ноћи сањати свог суђеног. Сан који се те ноћи усни не узима се олако – тумачи се пажљиво, јер се веровало да "Петровдан не лаже".
Јабуке "петроваче"
Наши преци су посебно обраћали пажњу у на обичај који се тиче јабука, посебно сорте “петровача” која сазрева управо у ово време.
Према народном предању, Свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Због тога, до Петровдана се не једу јабуке, нарочито не оне прве, како би их умрла деца "доле" добила. У неким деловима Баната, јабуке се на Петровдан разносе комшијама "за душу покојника", док се понегде односе у цркву на освећење.
Такође, верује се да онај ко на Петровдан удара јабуком о јабуку, призива град и невреме, па се избегавају и игре с овим воћем.
Змије
Каже се да се на Петровданску ноћ све змије завлаче под камен и више се не појављују до краја лета. Због тога се тај период сматра безбедним за боравак у природи.