PACOVI OSVAJAJU GRADOVE! Klimatske promene i otpad stvaraju „savršenu oazu“ za glodare DA LI SMO SPREMNI za epidemiju i haos?

Jednog jutra prošle godine, Džon Gladvin otvorio je ormarić ispod sudopere i otkrio da je vreća zemlje koju je tamo čuvao rastrgana na komadiće. Nekoliko dana kasnije osetio je oštar, ustajao miris.

"Odmah sam znao o čemu je reč", kaže. "Pacovi."

Iako ih je često viđao oko kanti za smeće ispred zgrade, sada su ušli u njegov dom u Krojdonu, gde živi s petoro dece.

"Čuo sam ih u ormarićima i iza kade. Jednog jutra probudila me njihova borba ispod kade, vrištanje i cviljenje." Iskustvo ga je potreslo, ne samo zbog brige za zdravlje dece, već i zbog osećaja srama, piše BBC.

Njegov slučaj nije usamljen. Kliv Buri, osnivač kompanije za suzbijanje štetočina Cleankill, navodi kako je u poslednje dve godine zabeležio "izvanredan" porast poziva vezanih uz pacove od čak 20 odsto.

Slični podaci stižu iz cele Velike Britanije, gde je udruženje British Pest Control Association (BPCA) potvrdilo da je više od polovine njihovih članica imalo povećan broj intervencija u zadnjih pet godina. Iako je tačan broj pacova nemoguće utvrditi, procene se kreću od 10 do 120 miliona. Samo u Velikoj Britaniji, od 2023. do sredine ove godine, prijavljeno je više od pola miliona najezdi.

Problem nije ograničen samo na Veliku Britaniju. S porastom broja pacova bore se i brojni američki gradovi poput Vašingtona, San Franciska i Njujorka, kao i Amsterdam i Toronto. Osim što uništavaju imovinu, pacovi predstavljaju i ozbiljnu zdravstvenu pretnju jer mogu da prenose bolesti poput leptospiroze i hantavirusa.

Rastuće temperature, rastuća aktivnost pacova

Bobi Korigan, urbani rodentolog koji je čitav život posvetio proučavanju pacova, tvrdi da uzrok problema leži i u klimatskim promenama. Iako na porast broja pacova utiču naš apetit za brzom hranom, ređi odvoz smeća i građevinski radovi, Korigan ističe da su više temperature ključan faktor.

Njegova studija, objavljena ove godine u časopisu Science Advances, analizirala je 16 gradova i pokazala jasnu vezu. U gradovima koji su zabeležili veći porast temperature, zabeležen je i veći porast aktivnosti pacova. 

U Vašingtonu je taj porast iznosio gotovo 400 odsto, u San Franciscu 300, a u Njujorku 160 odsto.

"Gradovi koji su s vremenom doživeli veći porast temperature zabeležili su veći porast broja pacova", zaključak je studije.

Pacovi ne hiberniraju, pa ih hladnoća može ubiti ili smanjiti broj legla, ali toplije zime omogućuju im nesmetano razmnožavanje.

Pacovi su izuzetno plodni. Ženka godišnje ima oko šest legla s do 12 mladih, koji postaju polno zreli već nakon devet nedelja. To znači da samo dva pacova u jednoj godini mogu da stvore više od 1.000 potomaka. Gradovi su za njih idealno stanište jer asfalt i zgrade zadržavaju toplinu, a sve veća urbanizacija smanjuje njihova prirodna staništa i tera ih bliže ljudima.

Iznenađujuća supermoć pacova

Jedan od razloga zašto je pacove tako teško kontrolisati jeste njihova "supermoć" - ne mogu da povraćaju. Zbog toga su izrazito oprezni prema novoj hrani.

"Probaće samo malo. Dakle, kada shvate da se ne osećaju bolesno, shvatiće, 'u redu, to mogu da jedem'", objašnjava profesor Stiven Belmain sa Univerziteta Grinvič. Zbog toga klasični otrovi često nisu učinkoviti. Sporodelujući otrovi, poput antikoagulansa, deluju tek nakon nedelju dana, ali pacovi su poslednjih godina razvili genetske mutacije koje im daju otpornost i na te snažne hemikalije.

Njujork, grad s procenjenih tri miliona pacova, problemu je pristupio na nov način. Bivša učiteljica Katlin Koradi imenovana je 2023. godine gradskom "Caricom pacova" sa zadatkom da podigne svest javnosti. 

Pokrenula je "akademiju za pacove" i podsticala građane da prijavljuju kada vide glodare. Ključna promena bila je uvođenje obaveznih kanti za smeće otpornih na pacove.

"Prekidanje izvora hrane pacovima ključ je za održivo smanjenje", objasnila je Koradi.

Pretrpane kante i brza hrana

Deratizator Aleks Donovan u Crojdonu pokazuje na pretrpane kante za smeće. "Jednostavno ima previše hrane. Čak i ako postavimo rodenticid, neće ga jesti. Jednostavno ih ne zanima."

Toplije temperature možda posatiču rast populacije, ali naše navike, poput bacanja ostataka brze hrane i neadekvatnog zbrinjavanja otpada, stvaraju im savršene uslove za život. "Ako se brinemo o našoj gradskoj okolini, onda nećemo morati da brinemo o tome da smo tako nehumani prema njima", tvrdi dr Korigan.

"Ignorisali smo pacove i pustili ih da izmaknu kontroli… a sada plaćamo cenu."