ПАЦОВИ ОСВАЈАЈУ ГРАДОВЕ! Климатске промене и отпад стварају „савршену оазу“ за глодаре ДА ЛИ СМО СПРЕМНИ за епидемију и хаос?

Једног јутра прошле године, Џон Гладвин отворио је ормарић испод судопере и открио да је врећа земље коју је тамо чувао растргана на комадиће. Неколико дана касније осетио је оштар, устајао мирис.

"Одмах сам знао о чему је реч", каже. "Пацови."

Иако их је често виђао око канти за смеће испред зграде, сада су ушли у његов дом у Кројдону, где живи с петоро деце.

"Чуо сам их у ормарићима и иза каде. Једног јутра пробудила ме њихова борба испод каде, вриштање и цвиљење." Искуство га је потресло, не само због бриге за здравље деце, већ и због осећаја срама, пише BBC.

Његов случај није усамљен. Клив Бури, оснивач компаније за сузбијање штеточина Цлеанкилл, наводи како је у последње две године забележио "изванредан" пораст позива везаних уз пацове од чак 20 одсто.

Слични подаци стижу из целе Велике Британије, где је удружење British Pest Control Association (BPCA) потврдило да је више од половине њихових чланица имало повећан број интервенција у задњих пет година. Иако је тачан број пацова немогуће утврдити, процене се крећу од 10 до 120 милиона. Само у Великој Британији, од 2023. до средине ове године, пријављено је више од пола милиона најезди.

Проблем није ограничен само на Велику Британију. С порастом броја пацова боре се и бројни амерички градови попут Вашингтона, Сан Франциска и Њујорка, као и Амстердам и Торонто. Осим што уништавају имовину, пацови представљају и озбиљну здравствену претњу јер могу да преносе болести попут лептоспирозе и хантавируса.

Растуће температуре, растућа активност пацова

Боби Кориган, урбани родентолог који је читав живот посветио проучавању пацова, тврди да узрок проблема лежи и у климатским променама. Иако на пораст броја пацова утичу наш апетит за брзом храном, ређи одвоз смећа и грађевински радови, Кориган истиче да су више температуре кључан фактор.

Његова студија, објављена ове године у часопису Science Advances, анализирала је 16 градова и показала јасну везу. У градовима који су забележили већи пораст температуре, забележен је и већи пораст активности пацова. 

У Вашингтону је тај пораст износио готово 400 одсто, у Сан Францисцу 300, а у Њујорку 160 одсто.

"Градови који су с временом доживели већи пораст температуре забележили су већи пораст броја пацова", закључак је студије.

Пацови не хибернирају, па их хладноћа може убити или смањити број легла, али топлије зиме омогућују им несметано размножавање.

Пацови су изузетно плодни. Женка годишње има око шест легла с до 12 младих, који постају полно зрели већ након девет недеља. То значи да само два пацова у једној години могу да створе више од 1.000 потомака. Градови су за њих идеално станиште јер асфалт и зграде задржавају топлину, а све већа урбанизација смањује њихова природна станишта и тера их ближе људима.

Изненађујућа супермоћ пацова

Један од разлога зашто је пацове тако тешко контролисати јесте њихова "супермоћ" - не могу да повраћају. Због тога су изразито опрезни према новој храни.

"Пробаће само мало. Дакле, када схвате да се не осећају болесно, схватиће, 'у реду, то могу да једем'", објашњава професор Стивен Белмаин са Универзитета Гринвич. Због тога класични отрови често нису учинковити. Спороделујући отрови, попут антикоагуланса, делују тек након недељу дана, али пацови су последњих година развили генетске мутације које им дају отпорност и на те снажне хемикалије.

Њујорк, град с процењених три милиона пацова, проблему је приступио на нов начин. Бивша учитељица Катлин Коради именована је 2023. године градском "Царицом пацова" са задатком да подигне свест јавности. 

Покренула је "академију за пацове" и подстицала грађане да пријављују када виде глодаре. Кључна промена била је увођење обавезних канти за смеће отпорних на пацове.

"Прекидање извора хране пацовима кључ је за одрживо смањење", објаснила је Коради.

Претрпане канте и брза храна

Дератизатор Алекс Донован у Цројдону показује на претрпане канте за смеће. "Једноставно има превише хране. Чак и ако поставимо родентицид, неће га јести. Једноставно их не занима."

Топлије температуре можда посатичу раст популације, али наше навике, попут бацања остатака брзе хране и неадекватног збрињавања отпада, стварају им савршене услове за живот. "Ако се бринемо о нашој градској околини, онда нећемо морати да бринемо о томе да смо тако нехумани према њима", тврди др Кориган.

"Игнорисали смо пацове и пустили их да измакну контроли… а сада плаћамо цену."