SADA NAPOKON ZNAMO Ovo je tajna najtužnije pesme Tome Zdravkovića EVO KOME JE POSVEĆENA, ISTINA POSLE 43 GODINE NAGAĐANJA

Iza ove pesme se krije posebna priča o čemu je on jednom prilikom govorio.

Naime, Instagram stranica koja je posvećena liku i delu Tome Zdravkovića objavila je isečak njegovog starog intervjua gde je govorio o priči koja se krije iza pesme "Tužno leto".

- Moja mladost je bila veoma teška. Već sa petnaest godina pevao sam u kafani. A to je težak, čvrst i tvrd život. Tamo se jede, pije, psuje... Sve se to događalo pre trideset godina. O prvoj ljubavi ne mogu da Vam govorim drugačije nego što se to zaista dogodilo. Posle završene male mature, sa četrnaest godina, došao sam iz Pečenjevca u Leskovac. Upisao sam Tekstilnu školu i počeo da igram u „Zoni Zamfirovoj“. Igrao sam u leskovačkom Narodnom pozorištu i tu se dogodilo ono što ću nositi kroz ceo život. Počeo sam da glumim i sebe da smatram posebnom veličinom. Moji drugari su igrali u školskim dramskim sekcijama, a ja u profesionalnom pozorištu. Družio sam se sa glumcima i glumicama, a to je u svakom mestu poseban krug ljudi. Popularni su i poznati. Za njima se prolaznici okreću, zbog njih se dolazi na predstave. Ja sam glumcima pevao – već tada sam pevao dobro – i oni su me rado primali u društvo. Zaljubio sam se u kćerku pozorišnog čistača. Pošto nisam imao stan, spavao sam u glumačkoj garderobi. Krišom, naravno. I on me je stalno proganjao i isterivao iz te garderobe. Verovatno je naslućivao da mi se dopada njegova kći. A bio je užasno strog. Međutim, ja sam ga voleo, jer sam voleo njegovu kćer. Ona je dolazila da mu donese jelo i, kada sam je prvi put video, učinilo mi se da je svet bljesnuo.

- Da nas je njen otac video zajedno, verovatno bi ubio i nju i mene... To je trajalo više od dve godine. Sva ta moja zaljubljenost lepa je zbog toga što je bila samo slutnja. Čista i neponovljiva. Tada se ne voli pameću, zato što se može da voli i što se zna da voli, već zato što su osećanja netaknuta grubostima života, zato što je to vreme četrnaestih godina. Nikada je kasnije nisam video jer ta je ljubav bila sadržana u pogledu, maštanju, susretu i krišom podignutoj ruci na pozdrav. Sve što je dobro, vidi se u osobi koju volimo. Ja sam video u njoj. 

On je rekao da je nije zaboravio ni nakon odlaska iz Leskovca.

- Ne bih mogao da kažem da sam je zaboravio. Sećanje je bilo potisnuto u meni. To sam otkrio nedavno. Za moj poslednji album napisao sam sve pesme, osim što nije bio gotov tekst kompozicije „Tužno leto“. Prvu strofu sam završio na moru i verovao sam da će ostalo doći samo po sebi. Međutim, nije bilo tako. Već sam ušao u studio i snimio sve numere osim ove poslednje za koju nisam imao kompletan tekst. Dok je orkestar uvežbavao muzičku deonicu, ja sam izašao iz studija da napišem stihove. I od‌jednom, nekud iz mene pojavio se lik te devojčice, a reči su potekle kao da sam ih celoga života nosio u sebi.

"Život sa njim nije bio lak" 

Supruga Tome Zdravkovića, Gordana govorila je da život sa Tomom nije bio lak. 

- Život sa Tomom nije bio lak, ali nije bilo ni teško. U početku je bilo veoma konfuzno. Imala sam 25 godina kada smo se upoznali, a on je bio 12 godina stariji. Bio je oformljena ličnost i morala sam to da prihvatim. Nisam htela da ga menjam. Morala sam da se uklopim u njegov život. On je bio čovek koji je jako malo pričao, morala sam sama da dolazim do rešenja i saznanja šta voli i šta ne voli – rekla je Goca za K1 i dodala:

- Bio je nepoverljiv, stalno je imao sumnje. Počela sam da ga shvatam tek kada mi je rekao: Sve što možeš rukom da dotakneš, to nije vredno, to nije život. Govorio je da mu je isto da li živi u palati ili u sobici. Stalno je bio na ivici. Tražio je slobodu. Pitao bi: Zašto ljudi moraju da imaju vozačku dozvolu? Govorio bi mi: Nemoj da čekaš da nešto završiš da bi živela, živi svakog trenutka.

(Blic.rs)