U SRBIJI GODIŠNJE OD POSLEDICA DUVANA UMRE 20.000 LJUDI Pušenje kao zavisnost i okidač karcinoma

Naša zemlja je jedina u Evropi u kojoj pušenje u ugostiteljskim objektima i dalje nije zabranjeno. Najnoviji globalni izveštaj Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da upotreba duvana u svetu opada, a uporedo sa tim beleži se smanjenje pojedinih bolesti. Međutim, duvanska industrija uzvraća novim proizvodima od nikotina.

Više od 100 miliona ljudi, među kojima najmanje 15 miliona dece, koristi elektronske cigarete, što dovodi do novog talasa zavisnosti od nikotina.

– Mislim da je svaki pušač svestan da je duvanski dim štetan. Prosto mislim da više nema pušača koji to ne zna, ali ne želi da to prihvati. Isto među zdravstvenim radnicima, prosto mi je neverovatno da neko kaže da nije štetan, jer to se uči još u srednjoj školi, pa nadalje. Ali ono što svakako znamo, kog god radi u zdravstvu, on se sreće sa posledicama udisanja duvanskog dima, odnosno raznih supstanci koje su u njemu. To je veliki broj bolesti koje praktično zahvataju sve sisteme organa. Ne možemo reći da je išta pošteđeno. Najčešće o tome govori pulmolog zbog toga što pluća budu izložena tom vazduhu, ali isto tako bude oštećena i koža i kardiovaskularni sistem. Toga ima puno, puno posledica te bolesti zavisnosti, gde stvarno postoji i prava zavisnost, farmakološki zasnovana ali i psihološka zavisnost - govorila je za RTS doktorka Branislava Milenković.

Ona navodi da ima različitih tipova karcinoma pluća i jedan koji zovemo krupnoćelijski, on je, preko 90 odsto pacijenata su pušači ili su bivši pušači koji su bili intenzivni pušači. Neki drugi tipovi su nešto ređi, ali ono što je zabrinjavajuće kada se govori o karcinomu pluća je u stvari što je i pasivno pušenje povezano sa većom verovatnoćom od nastanka karcinoma pluća.

- Istraživanja jasno pokazuju da onaj ko je pušač ima 15 puta, pa čak do 30 puta veću verovatnoću da dobije karcinom pluća. Drugi veliki problem je karcinom grla koji je povezan sa pušenjem. Od 10 do 20 puta je češći nastanak karcinoma grla kod onoga ko je pušač nego nepušač i treća grupa je karcinom mokraćne bešike. Pušač ima četiri puta veću verovatnoću da dobije karcinom mokraćne bešike od jednog nepušača – ispričala je dr Milenković.

Udisanje duvanskog dima je u 95 odsto slučajeva povezano sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća, a kod astme je nešto manji procenat. I pasivno pušenje dovodi do bolesti, najveći problem je kod dece i kod odolescenata. Imamo podatak „Batuta” od pre nekoliko godina da je 60 odsto dece u svojim kućama izloženo duvanskom dimu.

Izloženost duvanskom dimu zapravo i motiviše buduće pušače. Deca se nalaze u sredini gde je to normalno, u ugostiteljskim objektima, kafićima, u svojim porodicama. Deca pušača češće će postati pušači i nisu svesni da ulaze u bolest zavisnosti.