У СРБИЈИ ГОДИШЊЕ ОД ПОСЛЕДИЦА ДУВАНА УМРЕ 20.000 ЉУДИ Пушење као зависност и окидач карцинома
У Србији пуши више од трећине становништва, а годишње око 20.000 људи умре од последица дувана.
Наша земља је једина у Европи у којој пушење у угоститељским објектима и даље није забрањено. Најновији глобални извештај Светске здравствене организације показује да употреба дувана у свету опада, а упоредо са тим бележи се смањење појединих болести. Међутим, дуванска индустрија узвраћа новим производима од никотина.
Више од 100 милиона људи, међу којима најмање 15 милиона деце, користи електронске цигарете, што доводи до новог таласа зависности од никотина.
– Мислим да је сваки пушач свестан да је дувански дим штетан. Просто мислим да више нема пушача који то не зна, али не жели да то прихвати. Исто међу здравственим радницима, просто ми је невероватно да неко каже да није штетан, јер то се учи још у средњој школи, па надаље. Али оно што свакако знамо, ког год ради у здравству, он се среће са последицама удисања дуванског дима, односно разних супстанци које су у њему. То је велики број болести које практично захватају све системе органа. Не можемо рећи да је ишта поштеђено. Најчешће о томе говори пулмолог због тога што плућа буду изложена том ваздуху, али исто тако буде оштећена и кожа и кардиоваскуларни систем. Тога има пуно, пуно последица те болести зависности, где стварно постоји и права зависност, фармаколошки заснована али и психолошка зависност - говорила је за РТС докторка Бранислава Миленковић.
Електронске цигарете
Све више средњошколаца користи електронске цигарете, они имају чешће иритације ока, чешће запаљење средњег уха, због чега можда чешће настане наглувост, што је опет хендикеп за цео живот. Њима након контакта са тим супстанцама из дима, из оног што је настало из електронског уређаја, долази до запаљења слузокоже.
Она наводи да има различитих типова карцинома плућа и један који зовемо крупноћелијски, он је, преко 90 одсто пацијената су пушачи или су бивши пушачи који су били интензивни пушачи. Неки други типови су нешто ређи, али оно што је забрињавајуће када се говори о карциному плућа је у ствари што је и пасивно пушење повезано са већом вероватноћом од настанка карцинома плућа.
- Истраживања јасно показују да онај ко је пушач има 15 пута, па чак до 30 пута већу вероватноћу да добије карцином плућа. Други велики проблем је карцином грла који је повезан са пушењем. Од 10 до 20 пута је чешћи настанак карцинома грла код онога ко је пушач него непушач и трећа група је карцином мокраћне бешике. Пушач има четири пута већу вероватноћу да добије карцином мокраћне бешике од једног непушача – испричала је др Миленковић.
Удисање дуванског дима је у 95 одсто случајева повезано са хроничном опструктивном болести плућа, а код астме је нешто мањи проценат. И пасивно пушење доводи до болести, највећи проблем је код деце и код одолесцената. Имамо податак „Батута” од пре неколико година да је 60 одсто деце у својим кућама изложено дуванском диму.
Изложеност дуванском диму заправо и мотивише будуће пушаче. Деца се налазе у средини где је то нормално, у угоститељским објектима, кафићима, у својим породицама. Деца пушача чешће ће постати пушачи и нису свесни да улазе у болест зависности.
