SRPSKA TRUBA I MEKSIČKI MARIJAČI U Guču stiže TRUBAČ IZ MEKSIKA Čemin nosi šajkaču i ne skida osmeh: Čim sam stigao, znao sam da sam došao kući (FOTO, VIDEO)
Šarena šajkača na glavi i osmeh koji ne štedi – čovek čija je duša satkana od muzike, a srce poskakuje u ritmu srpske trube juče je oduševio Beograđane u Beton hali, a večeras nastupa u Guči!
Meksikanac Čemin Santiljanes biće zvezda na glavnoj bini i, mada već 25 godina svira, komponuje i snima, ne krije tremu jer – Guča je Guča!
Razigranog, veselog duha, Čemin u nastupu ipak pušta da iz njega isplivaju i melanholični, sentimentalni tonovi, sevdah koji potom vešto obgrli vedrim i poletnim zvucima. Na "Nišku banju" nadovezaće "Besame mućo" i u jednom trenutku spojiti dva sveta, tako daleka, a tako bliska – srpsku trubu i meksički marijači.
Jer, tako je i u srcu bilo. Tuga za majkom i intimno putovanje u dubine duše, traganje povezanosti sa životom i smrću navelo ga je da otputuje daleko, čak do Srbije, gde je prošle godine upoznao Guču. Ali, nije bilo slučajno, postojala je nit koja ga je vodila baš u Dragačevo.
Tu nit pratila je truba.
Balkansku muziku slušao sam još 1995. godine, u filmovima Emira Kusturice. Veliku pažnju privukla mi je ta sličnost između balkanske i meksičke muzike, koriste se isti elementi u orkestrima, ispričao nam je Čemin sa zadovoljstvom.
Znao je, dakle, za Guču. Ali, to je bio za njega neki daleki svet. Preći dva kontinenta, čitav okean, nije bila opcija za njega.
Međutim, prošle godine izgubio je majku. Da bi se suočio s bolom, odlučio je da ode daleko – fizički daleko od rodne Gvadalahare, ali zapravo da se približi sebi, da opipa vezu sa životom i smrću, piše Telegraf.
Odabrao je Tursku, Grčku, Rumuniju i, naravno – Srbiju, Guču.
Kada sam došao u Guču, znao sam da sam stigao kući. To je bila moja druga kuća. Ljudi me nisu poznavali, ne govorim srpski jezik, ali sam osetio da rezonujem s njima, da ima neka božanska veza. U Guči sam doživeo svoj san, rekao sam – želim da nastupim na glavnoj bini, pričao nam je Čemin.
On se vratio u Meksiko, na iznenađenje svih prijatelja sijao je, odlučio je da osnuje srpsko-meksički orkestar, da kombinuje dve muzičke tradicije, osnovao je produkciju "Jugoslavija rekords" i festival po uzoru na Guču. Malo li je za godinu dana!
Njegova misija je da muzikom spaja ljude.
„Svoje snove treba slediti. Sada su me pozvali da budem deo festivala. Imaću svirku sa Cobyjem u nedelju, na glavnoj bini sa Bobanom i Markom Markovićem i Dejanom Lazarevićem. Srećan sam što su mi se otvorila vrata i što su me ljudi lepo prihvatili. I srećan sam što nosim vašu šajkaču!"
U povezanosti Čemina i Guče jedna važna karika bio je Dejan Petrović. On mu je poklonio trubu i tako ga motivisao da počne da svira balkansku muziku. Sada je u prilici da svira u Guči i upozna srpske muzičare. Možda mu se neko i priključi u Gvadalahari.
Inače, Čemin je i zaljubljenik u kulinarstvo, a sinoć smo ga u restoranu "Salaš" u Beton hali "jurili" čak i u kuhinji. Pomogao je glavnom kuvaru. Tako smo imali prilike da probamo burek začinjen posebnim sastojcima iz Gvadalahare ili ćevape sa čedar-halapenjo sosom, paradajzom i mladim lukom i jagnjeću plećku u mleku s mladim krompirićima.
Kombinacija je fantazija, ispričao je za Telegraf kuvar Danilo Bukarica.
