СРПСКА ТРУБА И МЕКСИЧКИ МАРИЈАЧИ У Гучу стиже ТРУБАЧ ИЗ МЕКСИКА Чемин носи шајкачу и не скида осмех: Чим сам стигао, знао сам да сам дошао кући (ФОТО, ВИДЕО)
Шарена шајкача на глави и осмех који не штеди – човек чија је душа саткана од музике, а срце поскакује у ритму српске трубе јуче је одушевио Београђане у Бетон хали, а вечерас наступа у Гучи!
Мексиканац Чемин Сантиљанес биће звезда на главној бини и, мада већ 25 година свира, компонује и снима, не крије трему јер – Гуча је Гуча!
Разиграног, веселог духа, Чемин у наступу ипак пушта да из њега испливају и меланхолични, сентиментални тонови, севдах који потом вешто обгрли ведрим и полетним звуцима. На "Нишку бању" надовезаће "Бесаме мућо" и у једном тренутку спојити два света, тако далека, а тако блиска – српску трубу и мексички маријачи.
Јер, тако је и у срцу било. Туга за мајком и интимно путовање у дубине душе, трагање повезаности са животом и смрћу навело га је да отпутује далеко, чак до Србије, где је прошле године упознао Гучу. Али, није било случајно, постојала је нит која га је водила баш у Драгачево.
Ту нит пратила је труба.
Балканску музику слушао сам још 1995. године, у филмовима Емира Кустурице. Велику пажњу привукла ми је та сличност између балканске и мексичке музике, користе се исти елементи у оркестрима, испричао нам је Чемин са задовољством.
Знао је, дакле, за Гучу. Али, то је био за њега неки далеки свет. Прећи два континента, читав океан, није била опција за њега.
Међутим, прошле године изгубио је мајку. Да би се суочио с болом, одлучио је да оде далеко – физички далеко од родне Гвадалахаре, али заправо да се приближи себи, да опипа везу са животом и смрћу, пише Телеграф.
Одабрао је Турску, Грчку, Румунију и, наравно – Србију, Гучу.
Када сам дошао у Гучу, знао сам да сам стигао кући. То је била моја друга кућа. Људи ме нису познавали, не говорим српски језик, али сам осетио да резонујем с њима, да има нека божанска веза. У Гучи сам доживео свој сан, рекао сам – желим да наступим на главној бини, причао нам је Чемин.
Он се вратио у Мексико, на изненађење свих пријатеља сијао је, одлучио је да оснује српско-мексички оркестар, да комбинује две музичке традиције, основао је продукцију "Југославија рекордс" и фестивал по узору на Гучу. Мало ли је за годину дана!
Његова мисија је да музиком спаја људе.
„Своје снове треба следити. Сада су ме позвали да будем део фестивала. Имаћу свирку са Цобyјем у недељу, на главној бини са Бобаном и Марком Марковићем и Дејаном Лазаревићем. Срећан сам што су ми се отворила врата и што су ме људи лепо прихватили. И срећан сам што носим вашу шајкачу!"
У повезаности Чемина и Гуче једна важна карика био је Дејан Петровић. Он му је поклонио трубу и тако га мотивисао да почне да свира балканску музику. Сада је у прилици да свира у Гучи и упозна српске музичаре. Можда му се неко и прикључи у Гвадалахари.
Иначе, Чемин је и заљубљеник у кулинарство, а синоћ смо га у ресторану "Салаш" у Бетон хали "јурили" чак и у кухињи. Помогао је главном кувару. Тако смо имали прилике да пробамо бурек зачињен посебним састојцима из Гвадалахаре или ћевапе са чедар-халапењо сосом, парадајзом и младим луком и јагњећу плећку у млеку с младим кромпирићима.
Комбинација је фантазија, испричао је за Телеграф кувар Данило Букарица.
