INTERVJU
VOLIM PRIRODU I EKSTREMNIJE SPORTOVE! Voditeljka Bojana Bojović donedavno bila na porodiljskom odsustvu, a sada priznaje: „Staloženije reagujem u stresnim situacijama”
Ljudi od vas traže ono što misle ili veruju da mogu da dobiju, kaže za naš list voditeljka i urednica emisije „Podne“ na Una televiziji, Bojana Bojović, koja je već dve decenije prisutna na malim ekranima radeći reporterski, novinarski, ali i urednički posao.
Bojana je izgradila svoj prepoznatljiv stil - razgovore u kojima i najteža tema postaje razumljiva, a laganija dobija težinu. Od prvih koraka na Radio-televiziji Srbije, na kojoj je radeći emisiju „Impuls” i započela svoju karijeru, preko produkcijske kuće „Emoušn”, a potom i televizija Hepi, B92, Prva i K1, na kojima je gradila svoje iskustvo, uvek je insistirala na istini, relevantnim sagovornicima i emisijama koje ne podilaze trendu senzacionalizma.
Od profesionalizma ne odstupa ni danas, radeći na Una televiziji, gde uređuje i vodi emisiju „Podne”, koja se radnim danima od 12 časova emituje na ovom kanalu. U intervjuu za „Dnevnikov“ TV magazin otkriva zašto joj je „Podne“ više od emisije i kako izgleda njena borba za proverene informacije u vremenu ubrzanih klikova, površnih i lažnih vesti.
U letnjem periodu mnogi traže načine za opuštanje, a vi ste tokom vrelih dana neumorno analizirali aktuelne teme u emisiji „Podne“. Kako balansirate između očekivanja publike za laganijim sadržajem i potrebe da pokrijete ozbiljne teme u trenutku kada svet prolazi kroz velike promene?
– Upravo zbog toga što svet prolazi kroz velike promene, kako ste i sami rekli, a velike i važne teme su svakodnevica, većina gledalaca upravo želi aktuelne teme koje se tiču upravo tih dešavanja na svetskoj, pa i domaćoj sceni. Bez obzira na godišnje doba. Upravo zato, u našoj emisiji u centralnom delu, koji se tako i zove, „U centru”, bavimo se baš takvim temama. Naravno, uvek postoji prostor za taj „laganiji” sadržaj jer i te laganije teme mogu i te kako biti aktuelne. A kada je u pitanju dnevna emisija, koja se prikazuje uživo, samo takve teme i dolaze u obzir.
Postoji li trenutak iz vaše emisije u poslednjih nekoliko meseci koji najbolje ilustruje zašto volite format „Podne“ i zašto je gledaocima potreban baš u 12 časova na Una televiziji?
– I te kako. Burne rasprave o aktuelnim temama su skoro svakodnevni deo naše emisije. Svaka dobra tema pokrivena relevantnim sagovornicima, koji nemaju isto mišljenje i brane ga argumentovano i stručno, razlog je zbog kog volim „Podne”. Jedna u nizu takvih je bila o vakcinaciji tokom korone, efekata iste na zdravlje i opstanka i rada Svetske zdravstvene organizacije.
Kako se nosite sa stavovima da je često najpopularniji sadržaj onaj senzacionalistički i da li mislite da publika zaista uvek traži upravo to?
– Ne bih se složila da je tako. Ako vi provocirate reakciju javnosti ili klik objavljivanjem neproverenih i nepotpunih informacija to zaista hoće izazvati i taj klik ili ostanak na nekom kanalu, ali ne dugoročno. Publici se to servira i ljudi klikću, bilo daljinski bilo aplikaciju na telefonu ili vest koja im iskoči ali niko, sigurna sam, ne ide ciljano da traži „rubriku senzacionalno”, ali ono što je provereno, aktuelno i tačno, i te kako potraže, vrate unazad ili sačekaju da počne.
Ako biste dobili dodatnih deset minuta u emisiji kome ili kakvim temama biste ih „poklonili”?
– Uvek aktuelnim. To nije uvek politika. To je i društvo i kultura i zabava, ponekad.
Nedavno ste izjavili da autentičnost u medijima ne znači i kvalitet i da danas postoji mnogo „autentičnih“ u medijskom svetu. Da li ste ikada u karijeri osetili pritisak da budete drugačiji na način koji nije bio u skladu sa vašim vrednostima?
– Moram da priznam nikad. Mislim da ljudi traže od vas ono što misle ili veruju da mogu da dobiju. Nekad pogreše, uglavnom ne. Kod mene nije bilo ni pokušaja.
Koliko su vas različite medijske adrese, na kojima ste radili, oblikovale u novinarku i voditeljku kakva ste danas? Koje ste veštine i pravila, kojih se i danas držite, savladali ili nadogradili?
– Sigurno da su me oblikovale sve televizije na kojima sam radila. Četiri nacionalne televizije i jedna kablovska, do sada. Svaka je ostavila trag i dragoceno iskustvo. Mnogo toga sam naučila, ali i dalje učim svakodnevno. Kroz rad u programu, kroz odnos sa kolegama, kroz razgovor sa sagovornicima u emisiji. Učiniti zanimljivom temu koja na prvi pogled ne deluje tako, pitanjima i načinom na koji vodiš razgovor sa gostom u studiju, to je nešto što smatram veoma važnim u ovom poslu. Trudim se da radim tako i znam da mi u glavnom polazi za rukom.
Poznato je da ste za svoj rad nagrađeni priznanjem „Pres Vitez”. Jeste li nakon te nagrade uveli neku praksu da to priznanje ne ostane samo „slika na zidu“, već standard od kojeg ne odstupate?
– Mnogo mi znači ta nagrada. To je bila jedna emotivna priča koja dovodi do suza, ali bez patetike. Baš tako, bez patetike, trudim se i dalje da vodim razgovore koji duboko bude emocije.
Majčinstvo me omekšalo
Koliko vas je majčinstvo naučilo o tempu, prioritizaciji i granicama na poslu?
– Ja bih rekla ne mnogo, kada govorimo o poslu, ali moje kolege i oni koji su sa mnom radili i pre toga i sada kažu da me je majčinstvo prilično omekšalo i da mnogo staloženije reagujem u stresnim situacijama. Ako je tako, odlično!
Kako se odmarate od medija, budući da važi pravilo da novinarstvo nije profesija već stil života? Kada gasite telefon i izolujete se od informacija koje stalno pristižu?
– Volim prirodu i ekstremnije sportove, koje sam u poslednje vreme zapostavila zbog dece. To me vraća uvek u sadašnji trenutak bez ostalih misli u glavi, ali notifikacije, vesti i portali su uvek tu. Telefon mi je samo tokom noći na airplane mode-u. Odmor od medija i posla nisam imala ni tokom trudnoće, ni nakon porođaja, jer ovaj posao jeste, kako ste rekli, stil i način života.
Vladimir Bijelić
