ИНТЕРВЈУ
ВОЛИМ ПРИРОДУ И ЕКСТРЕМНИЈЕ СПОРТОВЕ! Водитељка Бојана Бојовић донедавно била на породиљском одсуству, а сада признаје: „Сталоженије реагујем у стресним ситуацијама”
Људи од вас траже оно што мисле или верују да могу да добију, каже за наш лист водитељка и уредница емисије „Подне“ на Уна телевизији, Бојана Бојовић, која је већ две деценије присутна на малим екранима радећи репортерски, новинарски, али и уреднички посао.
Бојана је изградила свој препознатљив стил - разговоре у којима и најтежа тема постаје разумљива, а лаганија добија тежину. Од првих корака на Радио-телевизији Србије, на којој је радећи емисију „Импулс” и започела своју каријеру, преко продукцијске куће „Емоушн”, а потом и телевизија Хепи, Б92, Прва и К1, на којима је градила своје искуство, увек је инсистирала на истини, релевантним саговорницима и емисијама које не подилазе тренду сензационализма.
Од професионализма не одступа ни данас, радећи на Уна телевизији, где уређује и води емисију „Подне”, која се радним данима од 12 часова емитује на овом каналу. У интервјуу за „Дневников“ ТВ магазин открива зашто јој је „Подне“ више од емисије и како изгледа њена борба за проверене информације у времену убрзаних кликова, површних и лажних вести.
У летњем периоду многи траже начине за опуштање, а ви сте током врелих дана неуморно анализирали актуелне теме у емисији „Подне“. Како балансирате између очекивања публике за лаганијим садржајем и потребе да покријете озбиљне теме у тренутку када свет пролази кроз велике промене?
– Управо због тога што свет пролази кроз велике промене, како сте и сами рекли, а велике и важне теме су свакодневица, већина гледалаца управо жели актуелне теме које се тичу управо тих дешавања на светској, па и домаћој сцени. Без обзира на годишње доба. Управо зато, у нашој емисији у централном делу, који се тако и зове, „У центру”, бавимо се баш таквим темама. Наравно, увек постоји простор за тај „лаганији” садржај јер и те лаганије теме могу и те како бити актуелне. А када је у питању дневна емисија, која се приказује уживо, само такве теме и долазе у обзир.
Постоји ли тренутак из ваше емисије у последњих неколико месеци који најбоље илуструје зашто волите формат „Подне“ и зашто је гледаоцима потребан баш у 12 часова на Уна телевизији?
– И те како. Бурне расправе о актуелним темама су скоро свакодневни део наше емисије. Свака добра тема покривена релевантним саговорницима, који немају исто мишљење и бране га аргументовано и стручно, разлог је због ког волим „Подне”. Једна у низу таквих је била о вакцинацији током короне, ефеката исте на здравље и опстанка и рада Светске здравствене организације.
Како се носите са ставовима да је често најпопуларнији садржај онај сензационалистички и да ли мислите да публика заиста увек тражи управо то?
– Не бих се сложила да је тако. Ако ви провоцирате реакцију јавности или клик објављивањем непроверених и непотпуних информација то заиста хоће изазвати и тај клик или останак на неком каналу, али не дугорочно. Публици се то сервира и људи кликћу, било даљински било апликацију на телефону или вест која им искочи али нико, сигурна сам, не иде циљано да тражи „рубрику сензационално”, али оно што је проверено, актуелно и тачно, и те како потраже, врате уназад или сачекају да почне.
Ако бисте добили додатних десет минута у емисији коме или каквим темама бисте их „поклонили”?
– Увек актуелним. То није увек политика. То је и друштво и култура и забава, понекад.
Недавно сте изјавили да аутентичност у медијима не значи и квалитет и да данас постоји много „аутентичних“ у медијском свету. Да ли сте икада у каријери осетили притисак да будете другачији на начин који није био у складу са вашим вредностима?
– Морам да признам никад. Мислим да људи траже од вас оно што мисле или верују да могу да добију. Некад погреше, углавном не. Код мене није било ни покушаја.
Колико су вас различите медијске адресе, на којима сте радили, обликовале у новинарку и водитељку каква сте данас? Које сте вештине и правила, којих се и данас држите, савладали или надоградили?
– Сигурно да су ме обликовале све телевизије на којима сам радила. Четири националне телевизије и једна кабловска, до сада. Свака је оставила траг и драгоцено искуство. Много тога сам научила, али и даље учим свакодневно. Кроз рад у програму, кроз однос са колегама, кроз разговор са саговорницима у емисији. Учинити занимљивом тему која на први поглед не делује тако, питањима и начином на који водиш разговор са гостом у студију, то је нешто што сматрам веома важним у овом послу. Трудим се да радим тако и знам да ми у главном полази за руком.
Познато је да сте за свој рад награђени признањем „Прес Витез”. Јесте ли након те награде увели неку праксу да то признање не остане само „слика на зиду“, већ стандард од којег не одступате?
– Много ми значи та награда. То је била једна емотивна прича која доводи до суза, али без патетике. Баш тако, без патетике, трудим се и даље да водим разговоре који дубоко буде емоције.
Маjчинство ме омекшало
Колико вас је мајчинство научило о темпу, приоритизацији и границама на послу?
– Ја бих рекла не много, када говоримо о послу, али моје колеге и они који су са мном радили и пре тога и сада кажу да ме је мајчинство прилично омекшало и да много сталоженије реагујем у стресним ситуацијама. Ако је тако, одлично!
Како се одмарате од медија, будући да важи правило да новинарство није професија већ стил живота? Када гасите телефон и изолујете се од информација које стално пристижу?
– Волим природу и екстремније спортове, које сам у последње време запоставила због деце. То ме враћа увек у садашњи тренутак без осталих мисли у глави, али нотификације, вести и портали су увек ту. Телефон ми је само током ноћи на airplane mode-у. Одмор од медија и посла нисам имала ни током трудноће, ни након порођаја, јер овај посао јесте, како сте рекли, стил и начин живота.
Владимир Бијелић
