ZNAMO JE IZ VREMENSKE PROGNOZE, A SADA SE POJAVILA U NOVOJ ULOZI! Biljana Vraneš postala nova voditeljka JUTARNJEG PROGRAMA RTS, pa priznala: „Planirala sam da se bavim fizikom ali, NIJE BILO PO MOM”
Posle više od tri decenije pred televizijskim kamerama, tokom kojih je postala jedno od najprepoznatljivijih lica Javnog servisa Srbije, a i simbol vremenske prognoze u našoj zemlji, voditeljka Biljana Vraneš našla se pred novim profesionalnim izazovom.
Iako je generacije gledalaca svakodnevno vodila kroz vremenske prilike i neprilike, njena televizijska karijera oduvek je bila mnogo šira od prognoze - od Beogradskog i Jutarnjeg programa do izveštavanja o životnoj sredini i klimatskim promenama. Ovog proleća se, tako, posle dve decenije priključila timu Jutarnjeg programa RTS-a, koji od prošle sedmice vodi u paru sa kolegom Zoranom Stanojevićem.
Za nju je to, kako sama kaže, novo putovanje koje donosi i novo iskustvo. O izlasku iz zone komfora, poverenju publike, značaju stručnosti u medijima i energiji kojom želi da započne dan svojim gledaocima, Biljana Vraneš govori za naš list.
Imali ste i ranije iskustvo uređivanja i vođenja jutarnjeg programa na RTS-u. Koliko se, ipak, ovaj izlet u nešto drugačije posle toliko vremena razlikuje i koliko vam prija promena?
– Iznenadili ste me što se uopšte sećate da sam uređivala i vodila jutarnji program pre toliko godina! Tada se Jutarnji program emitovao od 6.30 do 9 sati pa nikada nisam mogla da pogrešim kada gostu poželim „dobro jutro”. Danas emisija traje pet sati, a za to je potrebna dobra kondicija i voditelja i realizatorskog tima. Možda bi neko odbio izazov u mojim godinama. Ipak novo putovanje donosi i novo iskustvo. Iz daleka ne vidimo odmah put uz planinu, ali što smo joj bliži put postaje jasniji, a na nama je da uložimo napor, savladamo prepreke i osvojimo vrh.
Kako se generalno u životu nosite sa izlascima iz zone komfora?
– Udobno je biti u zoni komfora, ali to znači da ne napredujete. U sektoru životne sredine i klimatskih promena godinama sam sa konferencija u inostranstvu izveštavala tako što sam bila i novinar i snimatelj, pa čak i tonac, ne baš svojom voljom „3 u 1”. To su bili izleti van zone komfora, ali posle nekog vremena i u tome sam počela da se osećam bezbedno. Ono što sam mislila da je nemoguće, uz detaljno planiranje i pripremu, na terenu sam realizovala u zadatom roku. Brzo i tačno.
Šta znači danas voditi najgledaniji televizijski format koji se emituje „pre prve kafe”? Da li je publika tada najiskrenija, najranjivija ili najkritičnija?
– Kada otvorite oči, kada počinje novi dan poželite da bude prijatan, uspešan, da bude jedan dobar dan! Takvu energiju želim da pošaljem našim gledaocima, da ga počnu sa osmehom, bez obzira na sve dnevne izazove. Publici se obraćam najiskrenije i nadam se da ona slično reaguje.
Da li jutarnji program treba da umiri ljude ili da ih „pokrene”? Gde vi vidite balans između te dve uloge?
– Svakako da jutarnji program treba da pošalje pozitivnu enegiju i da pokrene u dobrom smeru. Da daje najvažnije informacije koje će nam olakšati početak dana. Možda je upravo vremenska prognoza najvažnija u prvim satima programa, jednako kao i izveštaji naših reportera sa ulica glavnog grada i gradova širom zemlje. I to zahvaljujući snažnoj redakciji dopisništva koju je RTS formirao pre gotovo 40 godina.
Kao kod kuće, među svojima
Sećate li se momenta kada ste prvi put stali pred kamere, šta vam je tada bilo u glavi, a o čemu danas razmišljate?
– Mislila sam da je to samo privremeno, dok studiram, honorar je tada bio popriličan džeparac. Planirala sam da se bavim naukom, fizikom atmosfere. Ali, nije bilo po mom. Ubrzo su me pozvali da sa Trećeg kanala pređem u Beogradski program. Danas, dvadeset i koju godinu kasnije, ponovo sam tu, sa kolegama sa kojima sam odrastala i učila novinarski zanat. Osećam se kao kod kuće, među svojima.
Čije kritike, posle bogate televizijske karijere danas uvažavate i usvajate?
– Mislim da sam sebi ja najveći kritičar. Gotovo uvek smatram da može više, da može bolje. Uvažavam kritike kolega, jer prepoznajem dobru nameru u njima.
S godinama ste postali simbol vremenske prognoze i svojom stručnošću ostavili dubok trag na televiziji, a čini se i uticali na to da brojne televizije na takve pozicije zapošljavaju diplomirane meteorologe. Kako danas vidite odnos prema prezenterima vremenske prognoze, ali i njihovu posvećenost poslu?
– To je donekle bila moja misija. Dugo sam bila jedini meteorolog u medijima. Ali poslednjih godina to se menja. U ovom trenutku sedam prezentera vremenske prognoze na televizijama su diplomirani meteorolozi. Smatram da svaka televizija treba bi da ima barem jednog meteorologa u timu prezentera kako bi na stručan način reagovala u vanrednim vremenskim situacijama, a takvih je sve više.
Danas svi imamo aplikacije koje pokazuju vreme iz minuta u minut. Šta televizijska prognoza još uvek ima što algoritam nema?
– Prognoza na telefonu produkt je prognostičkih modela. Primetili ste da se ona često menja, kako prognostički model generiše novu prognozu, pa ikonicu „sunce” zameni „kiša”. Televizijska prognoza na RTS-u proizvod je rada čitavog tima Hidrometeorloškog zavoda Srbije. Uz više prognostičkih modela koji istovremeno „trče” prognozu, od ogromne važnosti je iskustvo meteorologa koji daje konačan oblik prognoze.
Koliko vam je važan balans između dinamičnog posla i lične rutine koja vas drži stabilnom i vidljivo odmornom pred kamerom?
– Balans je sve. Zato težim da ga održim i u potpuno suprotnoj satnici u odnosu na prethodne godine, jer sam na poslu zamenila veče za rano jutro. To jeste izazov, ali nije nemoguće.
Ako postoji „recept za stabilnu prognozu” u privatnom životu, šta bi za vas bio njegov najvažniji sastojak?
– Razumevanje i bezgranična podrška.
Vladimir Bijelić
