ЗНАМО ЈЕ ИЗ ВРЕМЕНСКЕ ПРОГНОЗЕ, А САДА СЕ ПОЈАВИЛА У НОВОЈ УЛОЗИ! Биљана Вранеш постала нова водитељка ЈУТАРЊЕГ ПРОГРАМА РТС, па признала: „Планирала сам да се бавим физиком али, НИЈЕ БИЛО ПО МОМ”
После више од три деценије пред телевизијским камерама, током којих је постала једно од најпрепознатљивијих лица Јавног сервиса Србије, а и симбол временске прогнозе у нашој земљи, водитељка Биљана Вранеш нашла се пред новим професионалним изазовом.
Иако је генерације гледалаца свакодневно водила кроз временске прилике и неприлике, њена телевизијска каријера одувек је била много шира од прогнозе - од Београдског и Јутарњег програма до извештавања о животној средини и климатским променама. Овог пролећа се, тако, после две деценије прикључила тиму Јутарњег програма РТС-а, који од прошле седмице води у пару са колегом Зораном Станојевићем.
За њу је то, како сама каже, ново путовање које доноси и ново искуство. О изласку из зоне комфора, поверењу публике, значају стручности у медијима и енергији којом жели да започне дан својим гледаоцима, Биљана Вранеш говори за наш лист.
Имали сте и раније искуство уређивања и вођења јутарњег програма на РТС-у. Колико се, ипак, овај излет у нешто другачије после толико времена разликује и колико вам прија промена?
– Изненадили сте ме што се уопште сећате да сам уређивала и водила јутарњи програм пре толико година! Тада се Јутарњи програм емитовао од 6.30 до 9 сати па никада нисам могла да погрешим када госту пожелим „добро јутро”. Данас емисија траје пет сати, а за то је потребна добра кондиција и водитеља и реализаторског тима. Можда би неко одбио изазов у мојим годинама. Ипак ново путовање доноси и ново искуство. Из далека не видимо одмах пут уз планину, али што смо јој ближи пут постаје јаснији, а на нама је да уложимо напор, савладамо препреке и освојимо врх.
Како се генерално у животу носите са изласцима из зоне комфора?
– Удобно је бити у зони комфора, али то значи да не напредујете. У сектору животне средине и климатских промена годинама сам са конференција у иностранству извештавала тако што сам била и новинар и сниматељ, па чак и тонац, не баш својом вољом „3 у 1”. То су били излети ван зоне комфора, али после неког времена и у томе сам почела да се осећам безбедно. Оно што сам мислила да је немогуће, уз детаљно планирање и припрему, на терену сам реализовала у задатом року. Брзо и тачно.
Шта значи данас водити најгледанији телевизијски формат који се емитује „пре прве кафе”? Да ли је публика тада најискренија, најрањивија или најкритичнија?
– Када отворите очи, када почиње нови дан пожелите да буде пријатан, успешан, да буде један добар дан! Такву енергију желим да пошаљем нашим гледаоцима, да га почну са осмехом, без обзира на све дневне изазове. Публици се обраћам најискреније и надам се да она слично реагује.
Да ли јутарњи програм треба да умири људе или да их „покрене”? Где ви видите баланс између те две улоге?
– Свакако да јутарњи програм треба да пошаље позитивну енегију и да покрене у добром смеру. Да даје најважније информације које ће нам олакшати почетак дана. Можда је управо временска прогноза најважнија у првим сатима програма, једнако као и извештаји наших репортера са улица главног града и градова широм земље. И то захваљујући снажној редакцији дописништва коју је РТС формирао пре готово 40 година.
Као код куће, међу својима
Сећате ли се момента када сте први пут стали пред камере, шта вам је тада било у глави, а о чему данас размишљате?
– Мислила сам да је то само привремено, док студирам, хонорар је тада био поприличан џепарац. Планирала сам да се бавим науком, физиком атмосфере. Али, није било по мом. Убрзо су ме позвали да са Трећег канала пређем у Београдски програм. Данас, двадесет и коју годину касније, поново сам ту, са колегама са којима сам одрастала и учила новинарски занат. Осећам се као код куће, међу својима.
Чије критике, после богате телевизијске каријере данас уважавате и усвајате?
– Мислим да сам себи ја највећи критичар. Готово увек сматрам да може више, да може боље. Уважавам критике колега, јер препознајем добру намеру у њима.
С годинама сте постали симбол временске прогнозе и својом стручношћу оставили дубок траг на телевизији, а чини се и утицали на то да бројне телевизије на такве позиције запошљавају дипломиране метеорологе. Како данас видите однос према презентерима временске прогнозе, али и њихову посвећеност послу?
– То је донекле била моја мисија. Дуго сам била једини метеоролог у медијима. Али последњих година то се мења. У овом тренутку седам презентера временске прогнозе на телевизијама су дипломирани метеоролози. Сматрам да свака телевизија треба би да има барем једног метеоролога у тиму презентера како би на стручан начин реаговала у ванредним временским ситуацијама, а таквих је све више.
Данас сви имамо апликације које показују време из минута у минут. Шта телевизијска прогноза још увек има што алгоритам нема?
– Прогноза на телефону продукт је прогностичких модела. Приметили сте да се она често мења, како прогностички модел генерише нову прогнозу, па иконицу „сунце” замени „киша”. Телевизијска прогноза на РТС-у производ је рада читавог тима Хидрометеорлошког завода Србије. Уз више прогностичких модела који истовремено „трче” прогнозу, од огромне важности је искуство метеоролога који даје коначан облик прогнозе.
Колико вам је важан баланс између динамичног посла и личне рутине која вас држи стабилном и видљиво одморном пред камером?
– Баланс је све. Зато тежим да га одржим и у потпуно супротној сатници у односу на претходне године, јер сам на послу заменила вече за рано јутро. То јесте изазов, али није немогуће.
Ако постоји „рецепт за стабилну прогнозу” у приватном животу, шта би за вас био његов најважнији састојак?
– Разумевање и безгранична подршка.
Владимир Бијелић
