„DNEVNIK” NA PUTU PO SLOVENIJI: SALON RANINE U GORNJOJ RADGONI Kraljica u podrumu lidera u proizvodnji penušaca
Buvijeova ranka, radgonska ranina, bouvier, bouvierrebe, bouviertraube weisse, bouvierovo hrozno, buvierov hrozen, Precoce de Bouvier bianco, nazivi su za autohtonu i ne tako rasprostranjenu sortu kojoj se u Gornjoj Radgoni na severoistoku Slovenije poslednje tri godine pridaje posebna pažnja.
Ne bez razloga u tom gradiću zovu je radgonska ranina, jer ju je u svom vinogradu u Gornjoj Radgoni 1900. godine pronašao Klotar Buvie. Njoj u čast Borut Cvetkovič, direktor vinarije „Radgonske gorice”, poznate po tome što je s njenim osnivanjem 1852. godine označen početak proizvodnje penušaca u tom delu Evrope, pokrenuo je Salon ranine, manifestaciju kojom nastoji da afirmiše tu sortu, retku i na slovenačkom području.
Zamisao Boruta Cvetkoviča je da se taj vinski događaj organizuje u tom gradu u vreme održavanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma AGRA, koji je tih dana epicentar dešavanja u Sloveniji, pa je tako ove godine vrata svog Doma penine otvorio poklonicima ranine 25. avgusta, trećeg dana te uzorne sajamske manifestacije, koja može da se pohvali odličnom organizacijom, ponudom i velikom posećenošću.
– Priča počinje oko 1900. godine, kada je tadašnji vinogradar Klotar Buvije naišao u svom vinogradu na posebnu, sortu koju do tada nisu videli. Ona je bila drugačija, rana, muskatna i tada su je zvali špecijal, dok je u Austriji poznata kao buvijerebe. Postoji anegdota po kojoj su je kod nas toliko zavoleli da su je čak i novinama branili kako ih pčele i ose ne bi napadale. Dozrevala oko treće sedmice u avgustu. Mi u šali kažemo da je kindermaher, jer je to prvo vino, prvi mošt, koje stiže devet meseci nakon berbe. Sada je zovemo radgonska ranina – radgonska po našem gradu Gornja Radgona, a ranina jer stiže rano. Prva je sorta koju u Sloveniji ubiremo. Mi smo je prošle sedmice obrali, s izuzetkom manje količine pošto naš enolog od nje priprema novu liniju mirnih vina – kaže Borut Cvetkovič.
Iz našeg sokaka
Buvije, kako se kod nas naziva ranina, nekada je u znajačnijoj meri uzgajan i u vinogradima u Vojvodini. Pre desetak i više godina, u svojim zasadima imali su ga Petar Čuvardić u Kelebiji i Dragan Došen u Sremskim Karlovcima. Te sorte iz ranijih perioda karlovačkog vinogradarstva i vinarstva dobro se seća i višedecenijski proizvođač grožđa i vina iz Sremskih Karlovaca Sava Pavlović Kurjak. „Pretežno smo imali slankamenku, prokupac, hamburg, rizling, ali i buvije”, kaže Sava Pavlović. „Buvije je rana sorta. On se sadio za potrebe popravljanja vina. Cela Fruška gora ga je imala, međutim, svi su ga uništili. Dospevao je u avgustu, a od njega bude gusto, lepo, primamljivo vino, od kog smo se kao deca opijali.
Na Salonu ranine u „Radgonskim goricama“ degustacija vina od te sorte, među koje „zaluta“ i poneka druga, nezaobilazan je deo uz učešće stručnjaka koji govore o njima i mnogim drugim temama iz vinogradarske i vinarske struke i problematike. S obzirom na to da je prošle sedmice skinut rod ranine s loze, na stolu se pored vina rzaličitih berbi našla i šira od nje.
– Pitaju me često zašto sam pokrenuo ovu manifestaciju. Nema svaka regija autohtone sorte. U Sloveniji je uvek prisutna dilema šta je autohtona sorta i kako doći do nje ili kako neka sorta dobija taj naziv. Na granici smo sa Austrijom, u kojoj je takođe ima i naša želja je da se naša vinska regija uzdigne. Namera mi je da salon podignemo na viši nivo, da bude kao kongresni, stručan skup, da dovedemo predavače iz inostranstva i uključimo stručnjake sa fakulteta. Nadam se i većem broju vinara na njemu. Hoćemo da od nje napravimo interesantnu sortu, koju će vinogradari želeti u svojim vinogradima. I da bude zaštitini znak našeg kraja. To je cilj Salona ranine – naglašava Cvetkovič.
U „Radgonskim goricama“ obrađuju 500 hektara vinograda, od čega je 70 hektara ranine. Cvetkovič priznaje da su do te brojke došli slučajno. Prvobitno su je uzgajali na 12 hektara i kako je uvek ponestajalo vina janževca - kuvea koji se u tom kraju pije kao špricer, dodavali su više ranine. Pošto su od potrošača dobili odlične ocene za takav janževec, doneli su odluku da treba minimalno 17 odsto ranine da se nađe u kuveu janževca i srebrnoj penini i tako su došli do 70 hektara. Međutim, ranina nije toliko zastupljena kod drugih vinogradara. Svi ostali zajedno imaju je na oko 30 hektara i zato je jedan od zadataka Salona ranine da podstakne i ostale vinogradare da je zasade.
Prema enološkim enciklopedijama, to je sorta kojoj se ne poklanja dovoljno pažnje. Od posebnog je značaja njeno rano sazrevanje, redovna i solidna rodnost i sposobnost nakupljanja mnogo šećera. Navodi se da nije za proizvodnju samostalnog vina, ali može da se, i koristi za kupažu sa drugim sortama koje imaju niži sadržaj šećera. Vina od ranine su bogata alkoholom i sa niskim kiselinama i zato se najčešće koriste za kupažu sa drugim sortama s ciljem povećanja procenta alkohola.
I u „Radgonskim goricama“ je koriste najviše za kupažiranje, ali se u buteljama može naći i kao čista sorta, čak i predikatno vino. Na ovogdišnjem, trećem Salonu ranine, učesnici degustacije su imali priliku da probaju takozvani jagodni izbor ranine iz 1989. Međutim, Borut Cvetkovič napominje da je do predikatnih vina sve teže doći zbog klimatskih promena.
– Zahvalna je sorta za proizvodnju, otporna je na bolesti i od nje se može dobiti suvo, polusuvo, slatko vino... S nestrpljenjem iščekujemo peninu od ranine. Grožđe za peninu bere se ranije i ono mora imati predispozicije za tu vrstu vina - odgovrajuće kiseline i PH. Muskatna je sorta i kroz drugu sekundarnu fermentaciju teško je održati svojstva sorte. Njen miris podseća na bananice i nastojali smo da ga zadržimo u butelji – ističe Cvetkovič, zadovoljan što će u paleti penušaca koji su postali opšte prihvaćeno vino i na ovom delu starog kontinenta, čpak i kao piće dobrodošlice, imati i autohtonu raninu.
Zorica Milosavljević