„ДНЕВНИК” НА ПУТУ ПО СЛОВЕНИЈИ: САЛОН РАНИНЕ У ГОРЊОЈ РАДГОНИ Краљица у подруму лидера у производњи пенушаца
Бувијеова ранка, радгонска ранина, bouvier, bouvierrebe, bouviertraube weisse, bouvierovo hrozno, buvierov hrozen, Precoce de Bouvier bianco, називи су за аутохтону и не тако распрострањену сорту којој се у Горњој Радгони на североистоку Словеније последње три године придаје посебна пажња.
Не без разлога у том градићу зову је радгонска ранина, јер ју је у свом винограду у Горњој Радгони 1900. године пронашао Клотар Бувие. Њој у част Борут Цветкович, директор винарије „Радгонске горице”, познате по томе што је с њеним оснивањем 1852. године означен почетак производње пенушаца у том делу Европе, покренуо је Салон ранине, манифестацију којом настоји да афирмише ту сорту, ретку и на словеначком подручју.
Замисао Борута Цветковича је да се тај вински догађај организује у том граду у време одржавања Међународног пољопривредног сајма АГРА, који је тих дана епицентар дешавања у Словенији, па је тако ове године врата свог Дома пенине отворио поклоницима ранине 25. августа, трећег дана те узорне сајамске манифестације, која може да се похвали одличном организацијом, понудом и великом посећеношћу.
– Прича почиње око 1900. године, када је тадашњи виноградар Клотар Бувије наишао у свом винограду на посебну, сорту коју до тада нису видели. Она је била другачија, рана, мускатна и тада су је звали шпецијал, док је у Аустрији позната као бувијеребе. Постоји анегдота по којој су је код нас толико заволели да су је чак и новинама бранили како их пчеле и осе не би нападале. Дозревала око треће седмице у августу. Ми у шали кажемо да је киндермахер, јер је то прво вино, први мошт, које стиже девет месеци након бербе. Сада је зовемо радгонска ранина – радгонска по нашем граду Горња Радгона, а ранина јер стиже рано. Прва је сорта коју у Словенији убиремо. Ми смо је прошле седмице обрали, с изузетком мање количине пошто наш енолог од ње припрема нову линију мирних вина – каже Борут Цветкович.
Из нашег сокака
Бувије, како се код нас назива ранина, некада је у знајачнијој мери узгајан и у виноградима у Војводини. Пре десетак и више година, у својим засадима имали су га Петар Чувардић у Келебији и Драган Дошен у Сремским Карловцима. Те сорте из ранијих периода карловачког виноградарства и винарства добро се сећа и вишедеценијски произвођач грожђа и вина из Сремских Карловаца Сава Павловић Курјак. „Претежно смо имали сланкаменку, прокупац, хамбург, ризлинг, али и бувије”, каже Сава Павловић. „Бувије је рана сорта. Он се садио за потребе поправљања вина. Цела Фрушка гора га је имала, међутим, сви су га уништили. Доспевао је у августу, а од њега буде густо, лепо, примамљиво вино, од ког смо се као деца опијали.
На Салону ранине у „Радгонским горицама“ дегустација вина од те сорте, међу које „залута“ и понека друга, незаобилазан је део уз учешће стручњака који говоре о њима и многим другим темама из виноградарске и винарске струке и проблематике. С обзиром на то да је прошле седмице скинут род ранине с лозе, на столу се поред вина рзаличитих берби нашла и шира од ње.
– Питају ме често зашто сам покренуо ову манифестацију. Нема свака регија аутохтоне сорте. У Словенији је увек присутна дилема шта је аутохтона сорта и како доћи до ње или како нека сорта добија тај назив. На граници смо са Аустријом, у којој је такође има и наша жеља је да се наша винска регија уздигне. Намера ми је да салон подигнемо на виши ниво, да буде као конгресни, стручан скуп, да доведемо предаваче из иностранства и укључимо стручњаке са факултета. Надам се и већем броју винара на њему. Хоћемо да од ње направимо интересантну сорту, коју ће виноградари желети у својим виноградима. И да буде заштитини знак нашег краја. То је циљ Салона ранине – наглашава Цветкович.
У „Радгонским горицама“ обрађују 500 хектара винограда, од чега је 70 хектара ранине. Цветкович признаје да су до те бројке дошли случајно. Првобитно су је узгајали на 12 хектара и како је увек понестајало вина јанжевца - кувеа који се у том крају пије као шприцер, додавали су више ранине. Пошто су од потрошача добили одличне оцене за такав јанжевец, донели су одлуку да треба минимално 17 одсто ранине да се нађе у кувеу јанжевца и сребрној пенини и тако су дошли до 70 хектара. Међутим, ранина није толико заступљена код других виноградара. Сви остали заједно имају је на око 30 хектара и зато је један од задатака Салона ранине да подстакне и остале виноградаре да је засаде.
Према енолошким енциклопедијама, то је сорта којој се не поклања довољно пажње. Од посебног је значаја њено рано сазревање, редовна и солидна родност и способност накупљања много шећера. Наводи се да није за производњу самосталног вина, али може да се, и користи за купажу са другим сортама које имају нижи садржај шећера. Вина од ранине су богата алкохолом и са ниским киселинама и зато се најчешће користе за купажу са другим сортама с циљем повећања процента алкохола.
И у „Радгонским горицама“ је користе највише за купажирање, али се у бутељама може наћи и као чиста сорта, чак и предикатно вино. На овогдишњем, трећем Салону ранине, учесници дегустације су имали прилику да пробају такозвани јагодни избор ранине из 1989. Међутим, Борут Цветкович напомиње да је до предикатних вина све теже доћи због климатских промена.
– Захвална је сорта за производњу, отпорна је на болести и од ње се може добити суво, полусуво, слатко вино... С нестрпљењем ишчекујемо пенину од ранине. Грожђе за пенину бере се раније и оно мора имати предиспозиције за ту врсту вина - одговрајуће киселине и PH. Мускатна је сорта и кроз другу секундарну ферментацију тешко је одржати својства сорте. Њен мирис подсећа на бананице и настојали смо да га задржимо у бутељи – истиче Цветкович, задовољан што ће у палети пенушаца који су постали опште прихваћено вино и на овом делу старог континента, чпак и као пиће добродошлице, имати и аутохтону ранину.
Зорица Милосављевић