ШТА СЕ ДЕШАВА СА ЈАВНИМ ЧЕСМАМА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА И ШИРЕ Пресушује нам водно богатство
Вест да је пресушила чесма Светог Андрије у Београдској 2 у Сремским Карловцима, узбуркала је тамошњу јавност и наметнула питање да ли се то десило као последица грађевинских захвата који су онемогућили доток воде или је реч о геолошко-хидролошким узроцима.
Према запажању Карловчана млаз воде на тој чесми, тачније артеском бунару, који је, слободно се може рећи најфреквентнији што се тиче водоснабдевања мештана и људи из ближе и даље околине, је месецима био смањен да би пре десетак дана потпуно нестао.
Чесма Светог Андрије, за коју се тврди да су је саградили руски емигранти током боравка у Карловцима после Октобарске револуције, није прва јавна чесма која је у последњих три деценије пресушила. Колико је познато, пре ње то се догодило са чесмом код Капеле мира, преко пута Ваведењског манастира у Улици патријарха Рајачића, као и у Виноградарској улици.
Заменик шефа Геолошког одсека на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду проф. др Драгољуб Бајић каже за „Дневник” да се на глобалном нивоу уочавају трендови смањења водних ресурса услед комбинације климатских промена, мањка падавина и снега, који је најзначајнији за прихрањивање издани, пораста просечних температура ваздуха и прекомерне експлоатације подземних вода, која је посебно карактеристична за подручје Војводине. Наглашава да у многим деловима света, па тако и у Србији, извори пресушују раније у сезони него што је било пре 10-20 година, а периоди без падавина постају временски дужи.
– На локалном нивоу, у Војводини и посебно у подручју Фрушке горе и Сремских Карловаца, постоји неколико специфичних узрока – наводи проф. Бајић. – У првом реду то су климатски фактори. Наиме, последњих двадесетак година бележи се смањење просечних количина падавина у летњем периоду, као и израженије суше током вегетационог дела године. Дошло је и до промене у режиму подземних вода. Експлоатација подземних вода из бунара за водоснабдевање и наводњавање у околним насељима, посебно због ширења насеља и потребе за већим количинама подземних вода, може утицати на опадање нивоа подземних вода, а самим тим и на пресушивање јавних чесми.
Варадинска чесма најиздашнија
Према детаљном попису из 1987. у Карловцима је у то доба било 23 јавне чесме, од чега 15 извора, а осам артеских бунара. Томе ваља додати и два артеска бунара, као и четири извора, који се налазе на приватним парцелама, при чему је један бунар заправо доступан за јавну употребу. Реч је о артеском бунару у дворишту музеја. У то време спомен-чесма „Четири лава“ напајала се водом из артеског бунара на који је првобитно још 1799. када је саграђена била спојена. У међувремену су је надлежни у општини пребацили на снабдевање водом из новосадског градског водовода из бојазни од могућег негативног утицаја на здравље људи у случају микробиолошке и хемијске неисправности извора. Капацитет извора је у тренутку када је списак начињен био од две до 15 литара у минути. Најиздашнија од јавних чесми је била Варадинска чесма са 15 литара у минути, а од приватних извор у дворишту куће у Митрополита Стратимировића, код Доње цркве, чији капацитет је 16 литара у минути.
Када је реч о хидрогеолошким особинама Фрушке горе, професор Бајић наглашава да јавне чесме у Сремским Карловцима углавном зависе од плитких издани, које су веома осетљиве на промене у њиховом прихрањивању, које је кључно.
– Када се падавине смање или када се околно тло узурпира услед урбанизације или смањења вегетације, природно пуњење тих издани слаби – објашњава др Бајић. – Додатно погоршавају ситуацију локални антропогени фактори као што су запуштање система заштите изворишта, смањење вегетацијског покривача и неадекватно управљање површинским и подземним водама.
Бајић сматра и да пресушивање појединих јавних чесми вероватно јесте резултат комбинованог деловања климатских, антропогених и локалних хидрогеолошких фактора. Ове промене су често постепене и кумулативне, па се њихов ефекат види тек након више година или деценија.
– С обзиром на значај ових изворишта, било би корисно спровести детаљније хидрогеолошко испитивање, мерења нивоа подземних вода, анализу протицаја и хемијског састава подземних вода, како би се утврдило да ли су промене трајне или реверзибилне – поручује проф. др Драгољуб Бајић.