NAUŠTRB NISKOBUDŽETNIH KOMPANIJA Uvode se nova pravila koja se tiču PRTLJAGA
Uz svaku avionsku kartu biće obavezan besplatan ručni kofer do 7 kilograma, što bi moglo da stane na put višegodišnjoj politici niskobudžetnih prevoznika da dodatno naplaćuju gotovo svaki komad prtljaga.
Istovremeno, putnici zadržavaju pravo na odštetu za kašnjenja letova duža od tri sata.
Posle više od deset godina pregovora, Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su dogovor da se zadrže pravo na besplatan ručni prtljag i novčana naknada za kašnjenje letova, u okviru pravila EU o pravima putnika u vazdušnom saobraćaju.
Prema novim pravilima, putnici će i dalje imati pravo na besplatan ručni prtljag, kao i na finansijsku nadoknadu ukoliko njihov let kasni najmanje tri sata. To je bio jedan od ključnih zahteva Evropskog parlamenta, kojem su se protivile pojedine države članice EU.
"Iznosi naknada ostaju isti kao što su aviokompanijama poznati već gotovo dvadeset godina. To donosi predvidivost i pravnu sigurnost", izjavio je jedan visoki diplomata EU nakon postizanja dogovora.
Putnici u Evropi i danas imaju pravo na odštetu od 250 do 600 evra ukoliko je let otkazan ili kasni više od tri sata. Novi tekst dodatno precizira da če aviokompanije isplaćivati:
300 evra za letove duže od 3.500 kilometara,
600 evra ukoliko kašnjenje premaši četiri sata ili let bude na kraju otkazan.
Kraj naplate ručnog prtljaga
Nova pravila praktično ukidaju dodatne naknade za ručni prtljag, koje su postale uobičajena praksa kod niskobudžetnih aviokompanija poput Rajanera i Izi Džeta.
Putnici će imati pravo na jedan besplatan lični predmet dimenzija do 40 × 30 × 15 cm (torba, ranac ili slično), i jedan manji kofer na točkiće ukupnih dimenzija do 100 cm i težine do 7 kg.
Kada zakon stupi na snagu 2027. godine, aviokompanije će morati da oba ova komada ručnog prtljaga uključe u osnovnu cenu karte.
Iako će ova promena verovatno dovesti do viših početnih cena karata, naročito kod niskotarifnih prevoznika koji trenutno posebno naplaćuju veći ručni prtljag, putnici koji ne nose kofer moći će da izaberu jeftiniju kartu i tako ostvare popust.
Potrošačke organizacije već duže vreme tvrde da je naplata ručnogo prtljaga nezakonita, posebno kada je reč o praksi pojedinih niskobudžetnih kompanija, te da putnici moraju imati pravo na obeštećenje zbog kašnjenja letova.
S druge strane, pojedine aviokompanije poslednjih meseci ubrzano uvode ili povećavaju naknade za ručni prtljag, pozivajući se na rast troškova poslovanja usled visokih cena avionskog goriva, koje su dodatno porasle zbog poremećaja na Bliskom istoku.
Dogovor su u petak postigli ambasadori država članica EU i kiparsko predsedavanje Savetom EU, koje traje do kraja juna. Evropski parlament bi trebalo da u ponedeljak pošalje konačnu potvrdu sporazuma, čime će zakonodavni postupak biti formalno završen.
Nova pravila počeće da se primenjuju 2027. godine.
Više od deset godina pregovora
Revizija evropskih pravila o zaštiti putnika pokrenuta je još 2013. godine.
Tokom pregovora evropski poslanici zalagali su se za šira prava putnika u vezi sa prtljagom, kao i za dodatnu zaštitu u slučaju bankrota aviokompanija. Međutim, pojedine države članice i sama avio-industrija pružale su otpor tim promenama.
Litvanski poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, Virginijus Sinkevičius, podsetio je da zakon o pravima putnika iz 2004. godine "jednostavno nije bio prilagođen današnjoj stvarnosti", u kojoj je vazdušni saobraćaj doživeo ogroman rast.
"Rajaner je tada prevozio oko 23 miliona putnika godišnje. Godine 2024. prevezao je više od 183 miliona, gotovo osam puta više. Vizer tada nije ni postojao, a Izi Džet je bio mali tržišni igrač. Danas niskobudžetne kompanije dominiraju evropskim vazdušnim saobraćajem i svoj poslovni model zasnivaju na odvajanju usluga koje su nekada bile uključene u cenu karte i njihovom posebnom naplaćivanju", rekao je on.
Jedan diplomata EU ocenio je da "stara pravila više nisu ispunjavala očekivanja građana" i da je njihova revizija postala neophodna.
Tokom ranijih pregovora pojedine države članice zalagale su se da se prag za isplatu naknade zbog kašnjenja poveća sa tri na četiri sata. Među zemljama koje su se tome protivile bile su Nemačka, Portugal, Slovenija i Španija.
Aviokompanije su, sa svoje strane, tražile da pravo na naknadu nastupa tek nakon najmanje pet sati kašnjenja. Tvrdile su da bi stroža pravila mogla da ih podstaknu da otkazuju letove kako bi izbegle kazne, kao i da su mnoga kašnjenja posledica okolnosti koje nisu pod njihovom kontrolom, poput tehničkih problema na aerodromima.
Ipak, Evropski parlament je na kraju uspeo da odbrani postojeće rešenje, pa pravo na naknadu i dalje nastupa nakon tri sata kašnjenja leta.
