НАУШТРБ НИСКОБУЏЕТНИХ КОМПАНИЈА Уводе се нова правила која се тичу ПРТЉАГА
Уз сваку авионску карту биће обавезан бесплатан ручни кофер до 7 килограма, што би могло да стане на пут вишегодишњој политици нискобуџетних превозника да додатно наплаћују готово сваки комад пртљага.
Истовремено, путници задржавају право на одштету за кашњења летова дужа од три сата.
После више од десет година преговора, Савет Европске уније и Европски парламент постигли су договор да се задрже право на бесплатан ручни пртљаг и новчана накнада за кашњење летова, у оквиру правила ЕУ о правима путника у ваздушном саобраћају.
Према новим правилима, путници ће и даље имати право на бесплатан ручни пртљаг, као и на финансијску надокнаду уколико њихов лет касни најмање три сата. То је био један од кључних захтева Европског парламента, којем су се противиле поједине државе чланице ЕУ.
"Износи накнада остају исти као што су авиокомпанијама познати већ готово двадесет година. То доноси предвидивост и правну сигурност", изјавио је један високи дипломата ЕУ након постизања договора.
Путници у Европи и данас имају право на одштету од 250 до 600 евра уколико је лет отказан или касни више од три сата. Нови текст додатно прецизира да че авиокомпаније исплаћивати:
300 евра за летове дуже од 3.500 километара,
600 евра уколико кашњење премаши четири сата или лет буде на крају отказан.
Крај наплате ручног пртљага
Нова правила практично укидају додатне накнаде за ручни пртљаг, које су постале уобичајена пракса код нискобуџетних авиокомпанија попут Рајанера и Изи Џета.
Путници ће имати право на један бесплатан лични предмет димензија до 40 × 30 × 15 цм (торба, ранац или слично), и један мањи кофер на точкиће укупних димензија до 100 цм и тежине до 7 кг.
Када закон ступи на снагу 2027. године, авиокомпаније ће морати да оба ова комада ручног пртљага укључе у основну цену карте.
Иако ће ова промена вероватно довести до виших почетних цена карата, нарочито код нискотарифних превозника који тренутно посебно наплаћују већи ручни пртљаг, путници који не носе кофер моћи ће да изаберу јефтинију карту и тако остваре попуст.
Потрошачке организације већ дуже време тврде да је наплата ручного пртљага незаконита, посебно када је реч о пракси појединих нискобуџетних компанија, те да путници морају имати право на обештећење због кашњења летова.
С друге стране, поједине авиокомпаније последњих месеци убрзано уводе или повећавају накнаде за ручни пртљаг, позивајући се на раст трошкова пословања услед високих цена авионског горива, које су додатно порасле због поремећаја на Блиском истоку.
Договор су у петак постигли амбасадори држава чланица ЕУ и кипарско председавање Саветом ЕУ, које траје до краја јуна. Европски парламент би требало да у понедељак пошаље коначну потврду споразума, чиме ће законодавни поступак бити формално завршен.
Нова правила почеће да се примењују 2027. године.
Више од десет година преговора
Ревизија европских правила о заштити путника покренута је још 2013. године.
Током преговора европски посланици залагали су се за шира права путника у вези са пртљагом, као и за додатну заштиту у случају банкрота авиокомпанија. Међутим, поједине државе чланице и сама авио-индустрија пружале су отпор тим променама.
Литвански посланик Зелених у Европском парламенту, Виргинијус Синкевичиус, подсетио је да закон о правима путника из 2004. године "једноставно није био прилагођен данашњој стварности", у којој је ваздушни саобраћај доживео огроман раст.
"Рајанер је тада превозио око 23 милиона путника годишње. Године 2024. превезао је више од 183 милиона, готово осам пута више. Визер тада није ни постојао, а Изи Џет је био мали тржишни играч. Данас нискобуџетне компаније доминирају европским ваздушним саобраћајем и свој пословни модел заснивају на одвајању услуга које су некада биле укључене у цену карте и њиховом посебном наплаћивању", рекао је он.
Један дипломата ЕУ оценио је да "стара правила више нису испуњавала очекивања грађана" и да је њихова ревизија постала неопходна.
Током ранијих преговора поједине државе чланице залагале су се да се праг за исплату накнаде због кашњења повећа са три на четири сата. Међу земљама које су се томе противиле биле су Немачка, Португал, Словенија и Шпанија.
Авиокомпаније су, са своје стране, тражиле да право на накнаду наступа тек након најмање пет сати кашњења. Тврдиле су да би строжа правила могла да их подстакну да отказују летове како би избегле казне, као и да су многа кашњења последица околности које нису под њиховом контролом, попут техничких проблема на аеродромима.
Ипак, Европски парламент је на крају успео да одбрани постојеће решење, па право на накнаду и даље наступа након три сата кашњења лета.
