KAO ZAVISNOST OD DROGE I KOCKE U ISTO VREME Gledanje kratkih klipova nije bezazleno, evo šta kažu stručnjaci

Prednost kratkih videa u odnosu na duži sadržaj jeste to što ne oduzimaju mnogo vremena, a pružaju trenutno zadovoljstvo. To savršeno odgovara ljudskoj težnji ka brzom osećaju nagrade, zbog čega korisnici stalno iznova posećuju ove platforme kada požele kratku zabavu. Ipak, kako pokazuje nova studija, uzrok zavisnosti ne leži samo u "metodama navlačenja" kojim se bave same aplikacije, već je pozadina mnogo ozbiljnija.

Autori studije Li, Žao, Feng i njihovi saradnici fokusirali su se na emocionalne uzroke zavisnosti. Njihovo istraživanje ukazuje da nas na kratke video sadržaje ne navlače samo uzbuđenje i prijatni osećaji, već da je u korenu svega zapravo napetost i lična anksioznost.

Kakve veze ima stres sa zavisnošću od kratkih klipova?

Stručnjaci kažu da ljudi pod stresom često instinktivno posežu za kratkim klipovima kako bi na trenutak pobegli od neprijatnih misli i osećanja, piše Blik. Brz ritam ovakvog sadržaja omogućava momentalno preusmeravanje pažnje, što donosi kratkotrajno olakšanje od mentalne nelagode. Ali efekat brzo nestaje, stres se vraća, a osoba ponovo uzima telefon.

Vremenom, ovaj ciklus prerasta u kompulsivnu naviku koja se duboko utemeljuje u mozgu, u centrima zaduženim za nagrađivanje.

Ceo problem postaje još izraženiji kod osoba koje su posebno osetljive na subjektivnu anksioznost. Za razliku od opšte anksioznosti, ovde je reč o načinu na koji osoba doživljava i interpretira sopstvenu nervozu u određenim situacijama.

Emocionalno ranjive osobe često, i nesvesno, traže utehu u brzim, stalno promenljivim pričama i interakcijama koje nude kratki video sadržaji - jer im to, makar na trenutak, ublažava anksiozne misli. Problem je u tome što se time učvršćuje pogrešno uverenje da je to dobar način da se nosimo sa stresom.

Kao droga i kocka u isto vreme

U našem mozgu, to ovo izgleda ovako: kratki video sadržaji pokreću dopaminske puteve koji su zaduženi za osećaj iščekivanja i dobijanja nagrade - baš kao i druge vrste zavisnosti. Kada su stres i anksioznost prisutni, ti putevi postaju još osetljiviji, a želja za još sadržaja se pojačava. Sličan obrazac viđa se i kod osoba koje koriste psihoaktivne supstance, što dodatno potvrđuje da ovde postoji biološka osnova za zavisnost. A kako je sadržaj nepredvidiv, kao u kockanju, dodatno se podstiče potreba za neprekidnim gledanjem.

Društveni element takođe igra značajnu ulogu. Broj lajkova, komentara i deljenja dodatno motiviše korisnike da ostanu angažovani. Taj efekat je naročito jak kod ljudi koji se već bore sa stresom ili osećajem anksioznosti.

Šta se može preduzeti?

Istraživači poručuju da rešenje nije u prostom ograničavanju vremena ispred ekrana, već u radu na dubljim emocionalnim uzrocima. Terapije koje pomažu ljudima da bolje regulišu svoja osećanja mogle bi biti ključne u borbi protiv ovakvog vida zavisnosti.

Takođe, digitalne platforme bi trebalo da prestanu da grade algoritme koji koriste napetost i anksioznost korisnika zarad većeg profita.