КАО ЗАВИСНОСТ ОД ДРОГЕ И КОЦКЕ У ИСТО ВРЕМЕ Гледање кратких клипова није безазлено, ево шта кажу стручњаци

Предност кратких видеа у односу на дужи садржај јесте то што не одузимају много времена, а пружају тренутно задовољство. То савршено одговара људској тежњи ка брзом осећају награде, због чега корисници стално изнова посећују ове платформе када пожеле кратку забаву. Ипак, како показује нова студија, узрок зависности не лежи само у "методама навлачења" којим се баве саме апликације, већ је позадина много озбиљнија.

Аутори студије Ли, Жао, Фенг и њихови сарадници фокусирали су се на емоционалне узроке зависности. Њихово истраживање указује да нас на кратке видео садржаје не навлаче само узбуђење и пријатни осећаји, већ да је у корену свега заправо напетост и лична анксиозност.

Какве везе има стрес са зависношћу од кратких клипова?

Стручњаци кажу да људи под стресом често инстинктивно посежу за кратким клиповима како би на тренутак побегли од непријатних мисли и осећања, пише Блик. Брз ритам оваквог садржаја омогућава моментално преусмеравање пажње, што доноси краткотрајно олакшање од менталне нелагоде. Али ефекат брзо нестаје, стрес се враћа, а особа поново узима телефон.

Временом, овај циклус прераста у компулсивну навику која се дубоко утемељује у мозгу, у центрима задуженим за награђивање.

Цео проблем постаје још израженији код особа које су посебно осетљиве на субјективну анксиозност. За разлику од опште анксиозности, овде је реч о начину на који особа доживљава и интерпретира сопствену нервозу у одређеним ситуацијама.

Емоционално рањиве особе често, и несвесно, траже утеху у брзим, стално променљивим причама и интеракцијама које нуде кратки видео садржаји - јер им то, макар на тренутак, ублажава анксиозне мисли. Проблем је у томе што се тиме учвршћује погрешно уверење да је то добар начин да се носимо са стресом.

Као дрога и коцка у исто време

У нашем мозгу, то ово изгледа овако: кратки видео садржаји покрећу допаминске путеве који су задужени за осећај ишчекивања и добијања награде - баш као и друге врсте зависности. Када су стрес и анксиозност присутни, ти путеви постају још осетљивији, а жеља за још садржаја се појачава. Сличан образац виђа се и код особа које користе психоактивне супстанце, што додатно потврђује да овде постоји биолошка основа за зависност. А како је садржај непредвидив, као у коцкању, додатно се подстиче потреба за непрекидним гледањем.

Друштвени елемент такође игра значајну улогу. Број лајкова, коментара и дељења додатно мотивише кориснике да остану ангажовани. Тај ефекат је нарочито јак код људи који се већ боре са стресом или осећајем анксиозности.

Шта се може предузети?

Истраживачи поручују да решење није у простом ограничавању времена испред екрана, већ у раду на дубљим емоционалним узроцима. Терапије које помажу људима да боље регулишу своја осећања могле би бити кључне у борби против оваквог вида зависности.

Такође, дигиталне платформе би требало да престану да граде алгоритме који користе напетост и анксиозност корисника зарад већег профита.