KINEZI UZVRAĆAJU UDARAC Huawei i Xiaomi zaobišli američke sankcije i razvili sopstvene čipove TEHNOLOGIJA JOŠ NAPREDNIJA

Kada je 2019. godine Vašington odlučio da kineskog giganta Huawei stavi na listu entiteta, očekivanja su bila jasna - zaustaviti kineski tehnološki uspon. Sankcije su uključivale zabranu pristupa američkoj tehnologiji, uključujući softver, čipove i proizvodne alate. Sledeće godine usledile su još strože mere koje su pokrivale i kompanije van SAD ukoliko koriste američku opremu za proizvodnju čipova. 

Ali, umesto tehnološkog pada, Kina je reagovala masivnim državnim ulaganjima u domaću industriju čipova. Huawei i Xiaomi su se našli u centru tog talasa, pokrećući projekte koji su za cilj imali smanjenje zavisnosti od stranih dobavljača. Rezultati tih inicijativa danas menjaju sliku globalnog tržišta čipova.

Huawei-ev povratak: Kirin čip kao simbol otpora

Huawei je 2023. iznenadio industriju lansiranjem pametnog telefona Mate 60 Pro, opremljenog čipom Kirin 9000S. Ono što je izazvalo najviše pažnje nije bio sam uređaj, već činjenica da je čip proizveden u kineskoj fabrici SMIC, koristeći domaći litografski proces poznat kao „N 2“, svojevrsna verzija 7 nm tehnologije ostvarena bez pristupa EUV litografiji. 

Iako nije reč o procesoru koji može u potpunosti konkurisati najnovijim modelima iz SAD-a, njegov razvoj pokazuje koliko je Kina napredovala u vrlo kratkom roku. Činjenica da je Huawei uspeo da zaobiđe ograničenja i plasira konkurentan čip predstavlja ozbiljan izazov za strategiju američkog ograničavanja pristupa tehnologiji.

Xiaomi bez buke, ali sa jasnom strategijom

Za razliku od Huawei-a, Xiaomi je odabrao tišu, ali jednako ambicioznu strategiju. Dok i dalje koristi napredne čipove velikih proizvođača poput TSMC-a za glavne procesore, kompanija je u međuvremenu razvila sopstveni silicijum za specijalizovane funkcije. Njeni Surge čipovi, uključujući C1 za obradu slike i P1 i G1 za baterijsko upravljanje, već se koriste u njihovim premijum modelima. 

Ovi čipovi omogućavaju optimizaciju sistema punjenja, bolje upravljanje toplotom i kvalitetniju obradu kamere, čime Xiaomi smanjuje zavisnost od trećih strana i podiže efikasnost uređaja. Iako ne privlače medijsku pažnju kao procesori visokih performansi, upravo ovakve komponente čine razliku u korisničkom iskustvu i korak su ka većoj tehnološkoj autonomiji.

RISC-V: Kineski adut protiv zapadne dominacije

Uz paralelna ulaganja u čipove, Kina je snažno podržala razvoj RISC-V arhitekture, otvorenog standarda koji ne zahteva licence, za razliku od ARM ili x86 platformi koje kontrolišu zapadne firme. Cilj je jasan, izgraditi procesorsku infrastrukturu nezavisnu od Zapada, sa fokusom na akademske ustanove, startape i državne projekte. 

Kineske vlasti aktivno promovišu primenu RISC-V sistema, što uključuje sve, od IoT uređaja preko industrijskih sistema do istraživanja u oblasti veštačke inteligencije. Ova strategija ne samo da izbegava političke barijere, već podstiče domaći razvoj softvera i hardverske podrške, što dugoročno može značajno promeniti tehnološku mapu sveta.

Američka strategija pod znakom pitanja

Izveštaji američkih analitičara sve češće ukazuju na neplanirane posledice sankcija. Umesto usporavanja, Kina je ubrzala svoj razvoj. Huawei-ev povratak i Xiaomi-evi tihi, ali značajni iskoraci, pokazuju da ograničenja nisu usporila sistem već ga naterala na samostalni rast. Umesto prekida razvoja, SAD su dobile motivisanog konkurenta. 

To ne znači da je trka gotova. Kina se i dalje suočava sa ograničenjima u pogledu proizvodne preciznosti, dostupnosti opreme i skaliranja tehnologije. Istovremeno, američki saveznici zadržavaju dominaciju u najnaprednijem softveru za dizajn čipova, alatima i fabrikama poput TSMC-a. Ali ono što je postalo očigledno jeste da jednostavna politika ograničavanja više nije dovoljna. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

(Kurir.rs)