КИНЕЗИ УЗВРАЋАЈУ УДАРАЦ Huawei и Xiaomi заобишли америчке санкције и развили сопствене чипове ТЕХНОЛОГИЈА ЈОШ НАПРЕДНИЈА

Када је 2019. године Вашингтон одлучио да кинеског гиганта Huawei стави на листу ентитета, очекивања су била јасна - зауставити кинески технолошки успон. Санкције су укључивале забрану приступа америчкој технологији, укључујући софтвер, чипове и производне алате. Следеће године уследиле су још строже мере које су покривале и компаније ван САД уколико користе америчку опрему за производњу чипова. 

Али, уместо технолошког пада, Кина је реаговала масивним државним улагањима у домаћу индустрију чипова. Huawei i Xiaomi су се нашли у центру тог таласа, покрећући пројекте који су за циљ имали смањење зависности од страних добављача. Резултати тих иницијатива данас мењају слику глобалног тржишта чипова.

Huawei-ev повратак: Кирин чип као симбол отпора

Huawei је 2023. изненадио индустрију лансирањем паметног телефона Мате 60 Про, опремљеног чипом Кирин 9000С. Оно што је изазвало највише пажње није био сам уређај, већ чињеница да је чип произведен у кинеској фабрици СМИЦ, користећи домаћи литографски процес познат као „Н+2“, својеврсна верзија 7 нм технологије остварена без приступа ЕУВ литографији. 

Иако није реч о процесору који може у потпуности конкурисати најновијим моделима из САД-а, његов развој показује колико је Кина напредовала у врло кратком року. Чињеница да је Huawei успео да заобиђе ограничења и пласира конкурентан чип представља озбиљан изазов за стратегију америчког ограничавања приступа технологији.

Xiaomi без буке, али са јасном стратегијом

За разлику од Huawei-a, Xiaomi је одабрао тишу, али једнако амбициозну стратегију. Док и даље користи напредне чипове великих произвођача попут ТСМЦ-а за главне процесоре, компанија је у међувремену развила сопствени силицијум за специјализоване функције. Њени Сурге чипови, укључујући Ц1 за обраду слике и П1 и Г1 за батеријско управљање, већ се користе у њиховим премијум моделима. 

Ови чипови омогућавају оптимизацију система пуњења, боље управљање топлотом и квалитетнију обраду камере, čime Xiaomi смањује зависност од трећих страна и подиже ефикасност уређаја. Иако не привлаче медијску пажњу као процесори високих перформанси, управо овакве компоненте чине разлику у корисничком искуству и корак су ка већој технолошкој аутономији.

РИСЦ-В: Кинески адут против западне доминације

Уз паралелна улагања у чипове, Кина је снажно подржала развој РИСЦ-В архитектуре, отвореног стандарда који не захтева лиценце, за разлику од АРМ или x86 платформи које контролишу западне фирме. Циљ је јасан, изградити процесорску инфраструктуру независну од Запада, са фокусом на академске установе, стартапе и државне пројекте. 

Кинеске власти активно промовишу примену РИСЦ-В система, што укључује све, од ИоТ уређаја преко индустријских система до истраживања у области вештачке интелигенције. Ова стратегија не само да избегава политичке баријере, већ подстиче домаћи развој софтвера и хардверске подршке, што дугорочно може значајно променити технолошку мапу света.

Америчка стратегија под знаком питања

Извештаји америчких аналитичара све чешће указују на непланиране последице санкција. Уместо успоравања, Кина је убрзала свој развој. Huawei-ev повратак и Xiaomi-evi тихи, али значајни искораци, показују да ограничења нису успорила систем већ га натерала на самостални раст. Уместо прекида развоја, САД су добиле мотивисаног конкурента. 

То не значи да је трка готова. Кина се и даље суочава са ограничењима у погледу производне прецизности, доступности опреме и скалирања технологије. Истовремено, амерички савезници задржавају доминацију у најнапреднијем софтверу за дизајн чипова, алатима и фабрикама попут ТСМЦ-а. Али оно што је постало очигледно јесте да једноставна политика ограничавања више није довољна. 

Забрањено преузимање дела или читавог текста и/или фото/видеа, без навођења и линковања извора и аутора, а у складу са одредбама WMG услова коришћења и Законом о јавном информисању и медијима.

(Kurir.rs)