MISTERIOZNI SABU DISK I POSLE PET MILENIJUMA ZBUNJUJE NAUČNIKE Deo vanzemaljskog broda namenjen pravljenju piva
Ovaj jedinstveni disk - oblikovani kameni sud, otkriven u grobnici staroj pet milenijuma, zbunjuje arheologe već skoro jedan vek.
Sabu disk je otkriven 1936. godine u grobnici Sabua, egipatskog zvaničnika iz perioda Prve dinastije, u okviru nekropole Sakara. Pronašao ga je britanski egiptolog Volter Emeri prilikom iskopavanja Sabuove mastabe - pravougaone grobnice sa kosim zidovima i ravnim krovom. Kada je pronađen, disk je bio u komadima, ali je kasnije rekonstruisan i danas se čuva u Egipatskom muzeju u Kairu.
Emeri je zabeležio da je Sabuova pogrebna komora bila opljačkana od nakita i plemenitih metala, ali da je skelet ostao u drvenom kovčegu, okružen desetinama kamenih i keramičkih posuda, kremenim i bakarnim alatima, ostacima dva vola i jednom jedinstvenom kamenom posudom - Sabu diskom.
Opisan je kao ukrasna trokraka posuda prečnika 61 cm i visine 10 cm, isklesana od metasiltstona, sedimentne stene delimično izmenjene metamorfizmom. Iako su široke kamene činije bile česte u Prvoj do Trećoj dinastiji, ova se izdvaja po tri tanko obrađena i zakrivljena krila koja se uzdižu sa ivice. Gledano odozgo, podseća na moderni volan, propeler ili čak poklopac točka.
Pošto bi izrada metalnog predmeta u obliku Sabu diska bila jednostavna, ali veoma složena ako bi bio napravljen od lako lomljive stene, pretpostavljeno je da je disk možda bio imitacija metalnog predmeta. Rani izveštaji o otkriću nazvali su nalaz tajanstvenom posudom i spekulisali da je možda bio džinovska lampa. U popularnim i nestručnim publikacijama navodi se da je jedan engleski inženjer, po imenu Vilijam Kej, dalje razradio ovu hipotezu. Prema njegovom mišljenju, posuda se koristila kao uljana lampa sa tri plamena tokom ritualnih aktivnosti i u tu svrhu se postavljala na držač. Druga hipoteza navodi da je posuda, zbog svoje krhkosti, mogla imati isključivo dekorativnu namenu.
Istorijski kontekst
Period Prve dinastije Egipta (oko 3100–2900. p.n.e.) obeležava prelazak iz preddinastičkih kultura u centralizovanu državu. Sakara postaje glavna nekropola za memfiske vladare i plemstvo. Kamene posude, poput ove, predstavljale su simbol statusa i imale su ritualnu ulogu u sahranama visokih zvaničnika.
Oblik Sabu diska inspirisao je ljubitelje „alternativne arheologije“ da ga povezuju s tehnološkim uređajima daleko naprednijim od poznate tehnologije Starog Egipta. Upoređivan je sa sličnim predmetima u drugim kulturama, ali direktnih analogija nema. Pošto je napravljen od tvrdog kamena koji zahteva veliku veštinu obrade, neki istraživači ga smatraju remek-delom praistorijskog klesarstva.
Neobičan oblik izazvao je dalje spekulacije o nameni. Neki naučnici smatraju da je bila deo vodene turbine, drugi se kunu u to da je element hiperpogona iz svemirskog broda vanzemaljaca (teorija paleoastronauta), treći su na zemlji, pa kažu da je to sud za procesuiranje žitarica pri pravljenju piva, a neki razmišljaju da je to ipak simbolični/ritualni predmet.
Najprihvaćenija arheološka teorija je da je Sabu disk imao sličnu funkciju kao druge široke plitke činije iz tog perioda — verovatno je služio za hranu ili ulje. Međutim, izuzetno tanko i delikatno klesarstvo ukazuje da nije bio za svakodnevnu upotrebu, već kao grobni prilog, namenjen upotrebi u zagrobnom životu.