МИСТЕРИОЗНИ САБУ ДИСК И ПОСЛЕ ПЕТ МИЛЕНИЈУМА ЗБУЊУЈЕ НАУЧНИКЕ Део ванземаљског брода намењен прављењу пива
Овај јединствени диск - обликовани камени суд, откривен у гробници старој пет миленијума, збуњује археологе већ скоро један век.
Сабу диск је откривен 1936. године у гробници Сабуа, египатског званичника из периода Прве династије, у оквиру некрополе Сакара. Пронашао га је британски египтолог Волтер Емери приликом ископавања Сабуове мастабе - правоугаоне гробнице са косим зидовима и равним кровом. Када је пронађен, диск је био у комадима, али је касније реконструисан и данас се чува у Египатском музеју у Каиру.
Емери је забележио да је Сабуова погребна комора била опљачкана од накита и племенитих метала, али да је скелет остао у дрвеном ковчегу, окружен десетинама камених и керамичких посуда, кременим и бакарним алатима, остацима два вола и једном јединственом каменом посудом - Сабу диском.
Описан је као украсна трокрака посуда пречника 61 cm и висине 10 cm, исклесана од метасилтстона, седиментне стене делимично измењене метаморфизмом. Иако су широке камене чиније биле честе у Првој до Трећој династији, ова се издваја по три танко обрађена и закривљена крила која се уздижу са ивице. Гледано одозго, подсећа на модерни волан, пропелер или чак поклопац точка.
Пошто би израда металног предмета у облику Сабу диска била једноставна, али веома сложена ако би био направљен од лако ломљиве стене, претпостављено је да је диск можда био имитација металног предмета. Рани извештаји о открићу назвали су налаз тајанственом посудом и спекулисали да је можда био џиновска лампа. У популарним и нестручним публикацијама наводи се да је један енглески инжењер, по имену Вилијам Кеј, даље разрадио ову хипотезу. Према његовом мишљењу, посуда се користила као уљана лампа са три пламена током ритуалних активности и у ту сврху се постављала на држач. Друга хипотеза наводи да је посуда, због своје крхкости, могла имати искључиво декоративну намену.
Историјски контекст
Период Прве династије Египта (око 3100–2900. п.н.е.) обележава прелазак из преддинастичких култура у централизовану државу. Сакара постаје главна некропола за мемфиске владаре и племство. Камене посуде, попут ове, представљале су симбол статуса и имале су ритуалну улогу у сахранама високих званичника.
Облик Сабу диска инспирисао је љубитеље „алтернативне археологије“ да га повезују с технолошким уређајима далеко напреднијим од познате технологије Старог Египта. Упоређиван је са сличним предметима у другим културама, али директних аналогија нема. Пошто је направљен од тврдог камена који захтева велику вештину обраде, неки истраживачи га сматрају ремек-делом праисторијског клесарства.
Необичан облик изазвао је даље спекулације о намени. Неки научници сматрају да је била део водене турбине, други се куну у то да је елемент хиперпогона из свемирског брода ванземаљаца (теорија палеоастронаута), трећи су на земљи, па кажу да је то суд за процесуирање житарица при прављењу пива, а неки размишљају да је то ипак симболични/ритуални предмет.
Најприхваћенија археолошка теорија је да је Сабу диск имао сличну функцију као друге широке плитке чиније из тог периода — вероватно је служио за храну или уље. Међутим, изузетно танко и деликатно клесарство указује да није био за свакодневну употребу, већ као гробни прилог, намењен употреби у загробном животу.