SRPSKI STRUČNJACI UPOZORAVAJU! ChatGPT može da bude opasan, NE KORISTITE GA ZA OVO

Radionici, održanoj u okviru drugog ESG festivala kompanije Hemofarm, prisustvovali su psihološkinja i direktorka Centra za primenjenu psihologiju Snežana Milutinović, futurolog iz Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i spoljni saradnik Complexity Science Hub-a u Beču Ljubiša Bojić i umetnica Ana Đurić Konstrakta, saopšteno je iz te kompanije.

Moderator razgovora bio je psiholog i novinar Miša Stojiljković.

Milutinovićeva je tom prilikom istakla da nije novost da svako malo živimo neku novu realnost.

"Još je manje upitno da profesionalci mentalnog zdravlja neprestano treba da grade novu osetljivost na te promene. Tako je i upotreba AI u psihoterapiji nova realnost na koju je neophodno da se adaptiraju i klijenti i terapeuti“, naglasila je Milutinovićeva.

Dodala je da "AI sistemi nisu empatični, već istrenirani da prepoznaju emocionalne obrasce" i da je važno razumeti kako sami učitavamo osećanja u interakciji s njima.

Bojić je upozorio na rizike personalizacije sadržaja i rastuću zavisnost od tehnologije i naglasio da "AI ne treba doživljavati kao osobu".

"AI sistemi dizajnirani su da nas zadrže što duže uz ekran. Oni uče šta volimo, kada smo ranjivi i čime mogu da nas nagrade. Na taj način stvaraju tzv. petlju angažmana, niz emocionalnih mikro-nagrada koje hrane našu potrebu za potvrdom i pažnjom. To je isti mehanizam koji pokreće kockara da klikne još jednom, samo što ovde ne igramo protiv mašine, već s njom, i to se zove ponašajna zavisnost", rekao je Bojić.

On je istakao da nije potrebna droga da bi mozak počeo da reaguje kao da jeste na nekoj supstanci i dodao da je dovoljno da osećamo dopamin svaki put kada nam AI "pomogne", pohvali nas ili pogodi baš ono što želimo da čujemo.

Bojić je objasnio da kada nam postane teže da donesemo odluku bez nje, zavisnost je već počela.

Ana Đurić "Konstrakta" rekla je da koristi AI u muzičkom stvaralaštvu, ocenivši ga kao "još uvek dobar alat".

"ChatGPT mene prati i Konstrakta se nekako uz to razvija. Ono iz čega ne mogu da izađem jeste da je on mene zapamtio kao osobu koja se bavi performansom i piše pesme, tako da se svaki naš razgovor završava time da se nudi da mi napiše stihove", rekla je ona.

Dodala je da AI pamti sva njena interesovanja jer pamti i istoriju razgovora.

Prema njenim rečima, takvim razvijenim odnosom ona se sa ChatGPT oseća sigurno, što vidi i kao zamku u koju većina korisnika upada.

Dodala je da je pre ulaska u konverzaciju s ChatGPT potrebno zauzeti stav, kako bi se uvidela njegova efikasnost i delanje, i napraviti distancu prema onome što će on formulisati.

Govoreći o ChatGPT kao psihologu, Đurćeva je istakla da je logično što ljudi posežu za njim ili velikim jezičkim sistemima kao psihoterapeutima, jer u nekim zemljama psihološka nega nije dovoljno dostupna.

"Mi znamo da je psihoterapija ovde skupa i mislim da je vrlo očekivano da posegneš tamo. Ipak, s druge strane, znamo koliko to još uvek nije istrenirano", zaključila je ona.

Učesnici razgovora su zaključili da AI može biti koristan saveznik u refleksiji i samopomoći, ali ne i zamena za autentičan ljudski kontakt i profesionalnu psihološku podršku.

Oni su istakli da tehnologija može pomoći da se razumemo bolje, ali samo ako ne zaboravimo da ono što nam daje osećaj empatije i sigurnosti dolazi od nas samih, a ne od mašine.

Drugi ESG festival kompanije Hemofarm okupio je više od 20 kompanija, institucija i organizacija civilnog društva i preko 40 pojedinaca koji su učestvovali na radionicama i panelima deleći znanja, iskustva, i dobre prakse u oblasti održivog razvoja.

Radionicu su organizovali Hemofarm Fondacija i Filozofski fakultet u Beogradu.

Izvor: Telegraf