СРПСКИ СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ! ChatGPT може да буде опасан, НЕ КОРИСТИТЕ ГА ЗА ОВО

Радионици, одржаној у оквиру другог ESG фестивала компаније Хемофарм, присуствовали су психолошкиња и директорка Центра за примењену психологију Снежана Милутиновић, футуролог из Лабораторије за дигитално друштво Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и спољни сарадник Complexity Science Hub-a у Бечу Љубиша Бојић и уметница Ана Ђурић Kонстракта, саопштено је из те компаније.

Модератор разговора био је психолог и новинар Миша Стојиљковић.

Милутиновићева је том приликом истакла да није новост да свако мало живимо неку нову реалност.

"Још је мање упитно да професионалци менталног здравља непрестано треба да граде нову осетљивост на те промене. Тако је и употреба AI у психотерапији нова реалност на коју је неопходно да се адаптирају и клијенти и терапеути“, нагласила је Милутиновићева.

Додала је да "AI системи нису емпатични, већ истренирани да препознају емоционалне обрасце" и да је важно разумети како сами учитавамо осећања у интеракцији с њима.

Бојић је упозорио на ризике персонализације садржаја и растућу зависност од технологије и нагласио да "AI не треба доживљавати као особу".

"AI системи дизајнирани су да нас задрже што дуже уз екран. Они уче шта волимо, када смо рањиви и чиме могу да нас награде. На тај начин стварају тзв. петљу ангажмана, низ емоционалних микро-награда које хране нашу потребу за потврдом и пажњом. То је исти механизам који покреће коцкара да кликне још једном, само што овде не играмо против машине, већ с њом, и то се зове понашајна зависност", рекао је Бојић.

Он је истакао да није потребна дрога да би мозак почео да реагује као да јесте на некој супстанци и додао да је довољно да осећамо допамин сваки пут када нам AI "помогне", похвали нас или погоди баш оно што желимо да чујемо.

Бојић је објаснио да када нам постане теже да донесемо одлуку без ње, зависност је већ почела.

Ана Ђурић "Kонстракта" рекла је да користи AI у музичком стваралаштву, оценивши га као "још увек добар алат".

"ChatGPT мене прати и Kонстракта се некако уз то развија. Оно из чега не могу да изађем јесте да је он мене запамтио као особу која се бави перформансом и пише песме, тако да се сваки наш разговор завршава тиме да се нуди да ми напише стихове", рекла је она.

Додала је да AI памти сва њена интересовања јер памти и историју разговора.

Према њеним речима, таквим развијеним односом она се са ChatGPT осећа сигурно, што види и као замку у коју већина корисника упада.

Додала је да је пре уласка у конверзацију с ChatGPT потребно заузети став, како би се увидела његова ефикасност и делање, и направити дистанцу према ономе што ће он формулисати.

Говорећи о ChatGPT као психологу, Ђурћева је истакла да је логично што људи посежу за њим или великим језичким системима као психотерапеутима, јер у неким земљама психолошка нега није довољно доступна.

"Ми знамо да је психотерапија овде скупа и мислим да је врло очекивано да посегнеш тамо. Ипак, с друге стране, знамо колико то још увек није истренирано", закључила је она.

Учесници разговора су закључили да AI може бити користан савезник у рефлексији и самопомоћи, али не и замена за аутентичан људски контакт и професионалну психолошку подршку.

Они су истакли да технологија може помоћи да се разумемо боље, али само ако не заборавимо да оно што нам даје осећај емпатије и сигурности долази од нас самих, а не од машине.

Други ESG фестивал компаније Хемофарм окупио је више од 20 компанија, институција и организација цивилног друштва и преко 40 појединаца који су учествовали на радионицама и панелима делећи знања, искуства, и добре праксе у области одрживог развоја.

Радионицу су организовали Хемофарм Фондација и Филозофски факултет у Београду.

Извор: Телеграф